Gde si sada, Sterija?

Elem, sad smo u sledećoj paradoksalnoj poziciji, za koju nam nije kriv svet nego naša politička elita na vlasti i ona u očekivanju parčeta vlasti. Vučić se uz svesrdno terciranje Neše Stefanovića i naravno Vulina (koji, može biti i veruje da će Vučić postupiti kako Vulin misli, ako mu kažu da nema više vrdanja oko nezavisnost Kosova) iz petnih žila napreže da se što upadljivije skandalizuje navodno neočekivanim „groznim“ papirom koji ište od njega da se odrekne najskuplje srpske reči.

Nije nezamisliv scenario po kome Vučić stvarno odbije (zvuči nemoguće, ali, reč je o scenariju) da potpiše to što traže, raspiše prevremene izbore i odigra ulogu narodnog „pozitivca“ Srbina, koji je, i mada hvaljen u svetu, pristao na sve samo jedno ne, da potpiše da Kosovo stanuje u Gvatemali. Lično mislim da bi u toj ulozi iznerviranog i od Brisela prevarenog evrofila, Vučić imao veliku šansu za Oskara u finišu izbora. Jer, s čime bi ga to „gađala“ proevropska (dosad je bar takva bila) demokratska opozicija? Tvrdnjama da je EU loša i maćehinska prema Srbiji? Tvrdnjama da je trebalo da potpiše da Kosovo jeste nezavisno? Ako bi, pak, Vučić nastavio da potpisuje sve što se od njega očekuje u Briselu, s čim mu to na megdan izlazi demokratska opozicija? „Što si potpisao da je Kosovo nezavisno, ako je to bio uslov za ulazak Srbije u EU, mi smo protiv“. I, kako bi birači razumeli novi stav demokratske opozicije koja se upinjala tolike godine puževim korakom da nas uvede u EU, koja je tvrdila da se narodu mora reći istina o Kosovu? Nisam baš sigurna da ima toliko somića za takve nikakve udice.

Šta hoću da kažem? Svi se foliraju. I Vučić i njegovi, i demokratska opozicija koja čeka Vučića na očekivanoj krivini. Da potpiše sve što niko nije smeo. Može li se tu debatovati o moralu? Ne, ali se debatuje – odavno moral i istina sa politikom i parama nemaju zajedničkih tačaka. Elem, sve vrvi od foliranata, i njihove nastupe, skoro koliko i Vučićeve, koliko i sve druge rijalitije, sve je teže gledati. Veštačka proizvodnja krize, tek dostatne za jednu tribinicu, usred stvarne ogromne krize koja je već pojela Srbiju, meni nepogrešivo miriše na to da svako sebi iz najličnijih interesa omogućava startnu poziciju i kandiduje se za vođu opozicije, nego da ima program, politiku, objašnjenje: Otkud Vučić pao s neba 2012, gde ste bili, u šta ste gledali za to vreme, draga opoziciona braćo i sestre (čast najređim izuzecima, najmanje prisutnim, naravno, ma gde).

Kad ono dovođahu Vučića na vlast, a ja imadoh još zrno prostora u medijima, pitam perjanice srpske opozicije zašto je Vučić najbolje, najpametnije, najdražesnije biće koje treba podržati ili si budala, a niko da kaže. Svi samo drvlje i kamenje na DS, LDP, i ostale proevropske kriminalizovane stranke. Kad, jednom, dođe sabajle u emisiju Borka Pavićević, a prekipelo joj. I bukvalno lupi šakom o sto i reče, jedina u to vreme: „Pa, doveli su ga na vlast da potpiše sve što treba, sve to oko Kosova, a što niko ne sme da potpiše, pa kad potpiše, možda i ode s vlasti“.

Tada je Vučić kao evropejac tek prohodao, i dadiljale ga tete iz NVO i građanske Srbije. Znači, oni koji se danas iščuđavaju, i pokušavaju da na Vučićevom foliranju nakaleme svoje, samo su novi prilog za razmatranje teze zašto bi Kokan Mladenović umesto bezazlene transrodne „Koštane“, trebalo, u duhu vremena, da režira novu, opasnu i tragikomičnu „Lažu i Paralažu“.