Gest Selme Spahić

Srbijanski mediji su reagovali, uglavnom reakcijama nepotpisanih komentatora. Tako je čak i u Danasu administratoru promakao komentar gde se ispod ove informacije kaže: „Fata nije nacionalista, ona je za islam“. Selma Spahić pripada generaciji koja je devedesetih za vreme opsade Sarajeva imala 4-5 godina, apsolutno je izvan svakog nacionalizma bilo verskog bilo toponimskog, toliko izvan da svako ko je bar jednom čuo ovu mladu ženu i način na koji govori može shvatiti da osim lepe spoljašnjosti i izuzetno promišljene, kreativne i istraživačke priče o regionu kojem svi pripadamo, o njegovom začaranom krugu koje kredom opisuju slinave siladžije umišljajući da iscrtavaju granice, Selma nema veze s tim naci-klero svetom i njihovim fata-muja-islam-dabić-kačavenda pričama. Ali, potrebno je nakačiti nešto, makar islam, nekome s kim se ne može sporiti argumentovano.

Nakon Selminog pisma usledio je muk. Njeno pozorište BNP iz Zenice ipak je ovih dana stalo iza Selmine odluke. Budući da se od aprila pomalo bavim ovim slučajem, moj je utisak da su se ka Selmi manje-više upućivale strelice u stilu one pesmice: Selma „dirli-dirli-da, nemoj dizat graju, para ima adžija i za sitnu raju“. U pomenutom pismu Selma je navela: „Izborom Emira Kusturice za osobu koja će svečano otvoriti ovogodišnji festival jasno ste nam dali do znanja koji je vaš stav. Festival koji ukaže takvu čast Emiru Kusturici ideološki se jasno opredeljuje, pristaje na nacionalističku retoriku i daje joj legitimitet. Na takvom festivalu ne želim da učestvujem“, poručila je Selma Spahić. „Na nama je da zauzmemo jasan stav i da vladajućim političkim strukturama damo do znanja da nećemo klimati glavom na pokušaje da se i umetnost iskoristi kao sredstvo ideološke propagande. Da bismo se bavili umetnošću, trebamo hodati ispravljene kičme, svesni posledica svojih odluka“, poručila je Selma Spahić.

Pismo je logični produžetak ne samo predstave „Grebanje“, već i u širem kontekstu poetike Selme Spahić. Imala sam zadovoljstvo i čast da je negde u novembru gostovala u mojoj emisiji i glasno i jasno govorila o posledicama ratova u regionu do danas, generacije i generacije dece zadojenih mržnjom, ánacionalizmom, samim tim ograničenih neznanjem, isključivošću i nerazumevanjem za sve što je drugačije, što je „tuđe“, „sistemski, od strane gospodara ratova sa svih strana i svih nacija, osiromašenih duhom sa zastrašujućim odsustvom empatije.“ To je njena tema.

Selma je neko ko želi da se taj lanac prekine, ali ne zaboravom, već otvaranjem, a potom tek, prolaskom kroz katarzičnu debatu, koja nema veze sa besmislenim izvinjavanjima političara, staviti tačku ili triátačke i početi, nikakvim nasleđem prošlosti i traumama kontaminiranu razmenu makar među generacijama kojima i sama pripada.

Selma Spahić, osoba koja izmiče svakoj mogućoj manipulaciji, morala je imati jak razlog kada je upravi Sterijinog pozorja poslala ovo pismo. Možda mi, možda ja, nismo kadri da je razumemo do kraja, osim…ako…se setimo koječega. Svejedno. Ova Sarajka, operisana od svake megalomanije, nije pravila spektakularne holivudske bućkuriš filmove „š“ produkcije da bi izmamljivala suze i pare, ona se grozi većine političkih stranaka, ona nema veze ni sa ovdašnjim adžijskim parama, s mrtvim gradovima plaćenim debelim državnim novcima da bi bili zaboravljeni živi gradovi spaljeni na radost svih Nerona.

Mogla je, za dlaku, ostati sama u svojoj odluci. Jedna mlada beogradska rediteljka, Anja Suša, rekla mi je pre izvesnog vremena da se kroz reakciju, razumevanje, solidarnost ili nesolidarnost sa ovom pričom može prepoznati ko je ko na svim kulturpolitičkim scenama.

Sterijino pozorje ove godine održava se od 25. maja do 3. juna. Za direktora Sterijinog pozorja krajem prošle godine imenovan je Selimir Radulović. U martu mesecu direktoru Selimiru Raduloviću kolektivnu ostavku podnelo je uredništvo prestižnog pozorišnog časopisa „Scena“. Lep početak jednog, kako sam gospodin Radulović kaže, „lepog“ festivala. Selma i Beograd se u međuvremenu druže, družiće se, i sve ovo nije bitno, sem kao beleška o gestu koji mora naterati na razmišljanje?