Gospodari muva

 Al’ da ne mislite da sam utripovala da je to posledica neke njihove zavere spram birača. Nije. Više nekako izgleda kao da još ne znaju čiji su, i jesu li stvarno vlast, ili stvarno opozicija. Evo kako je to izgledalo u Slavičinu sredu.

Vrcavi poslanici DS-a, u sada već prepoznatljivom maniru Tadićeve političke psihologije, ponašali su se duhovito – kao da kandidatkinja Đukić-Dejanović nije njihove koalicije čedo. Celu raspravu o dotičnoj odslušali su bez ijednog slova, ćaskajući međusobno o tome kakva je bila ponuda skupštinske menze, i da tu ima previše mesa, s obzirom na junsku pripeku, da se pojavljuju muve, kao i da će insistirati da se u jelovnik uvrsti mnogo više različitih salata bez luka, nego što je do sad bio slučaj. Neki poslanici DS-a nisu se upuštali čak ni u međusobne razgovorčiće, nego su nemo posmatrali skulpturalnu grupu predsedavajućih, čija je centralna figura bio Krkobabić. Zanimljivo je i egzotično i to da su o Đukić-Dejanović mnogo lepo govorili oni koji su glasali protiv nje. Ako izuzmemo Aleksandru Janković, poslanicu NS-a, koja je ostavila utisak kao da, za razliku od većine drugih, smatra da bi trebalo bar da ima svoje mišljenje o temi sednice, ako je, to jest, Đukić Dejanović, bila tema. Sve u svemu, jedino je Ivici ova rasprava povremeno teško padala, jer je sve morao sam. I kad je trebalo malčice braniti koleginicu, ali i sebe, istina je da Ivičine replike, iako se vrteo u krug sa istom argumentacijom, stoje. Samo zato što se nije upuštao u lična začikavanja nego se držao principa zamerajući DSS-u što ga kritikuju kad koalicionira sa DS-a, a kad je s DSS-a „onda im je dobar“. To isto Ivica od sada može da kaže i DS-u, kada jednom, recimo, bude pravio vladu sa Čedom, ili s Vučićem, a DS pokuša nešto da mu zameri. Ipak, neće Ivici biti lako u novoj koaliciji. U tom smislu, on je u sredu u parlamentu sa onim zabrinutim licem delovao milion puta upućenije u to šta se zapravo kuva u Srbiji, od mnoštva nasmejanih Marica, Kića i Mića, koji misle da je „vladajuća koalicija“ isto što i stvarno imati vlast.

Goca Ćomić iz DS-a je takođe, svojim načinom strpljivog velikog Bude, sa zavidnom koncentracijom ispratila sve govornike, i da je nestašno oko kamere nije uhvatilo kako u jednom trenutku u poslednjim redovima sale priča nešto seriozno-koaliciono sa kolegom joj M. Mrkonjićem, a ovaj ne manje ozbiljno klima glavom u znak razumevanja, neko bi pomislio da se žena formalno nije pomerila sa svog mesta za onol’ko sati. Briljirala je i Nataša Jovanović koja je poentirala celu papazjaniju rekavši kako je u Šumadiji hit neka pesmica koju navodno peva Ivica Borisu: „Što me sada tražiš kad je njih toliko, gde si bio kad sam bio niko“. Bravo, Nataša! Ali, ta pesma je više nego što na prvo slušanje izgleda, jer ima poentu. S obzirom na to da se ne zna ko je stvarno vlast u Srbiji, a kako izgleda neće se ni znati do kraja ove podele karata, u velikoj je prednosti svako u toj prilično lošoj koaliciji, ko bar ima predstavu o tome, ko se ne uznese misleći da jeste vlast, a zapravo je nužno zlo. Ne mislim da je Koalicija ZES plus SPS loša zbog svega što ove dve stranke izvorno jesu svaka ponaosob ili u međusobnom odnosu. Ni druge kombinacije možda ne bi bile na radost građana. Ali, koalicija ZES-SPS loša je po količini „iščašenja“ koje tu koaliciju drži na okupu. Nedefinisane, nepoznate DNK, to vezivno tkivo između DS i SPS liči na preteći rendgenski snimak na kojem se jasno vidi kako dva organa, umesto zdravog tkiva, spaja metastaza maligniteta.

Tu se vraćamo poenti pesme koju je citirala Nataša Jovanović. Ivica je ipak u prednosti nad Borisom. Mada u pesmi Tadić izgleda kao suveren, on u stvarnosti ostaje „Jovan bez zemlje“, svojom ili krivicom svoje svite, zar je više važno? Ivica je, pak, anticipirao takvu pesmu, možda još od raspisivanja izbora. I kao što je prilikom izbora Dejanovićke bio sam u parlamentu, on je spreman na borbu, maksimalno oprezan prema novim „saveznicima“. Ovo je brak iz velikog računa, i ostaje nejasno zašto je Ivica Dačić pristao na toliko rizičan poltički rulet. A možda Ivica ima veću suverenost od „većinaca“.