Harmsova forenzika

To je samo jedan u nizu dokaza Harmsove genijalnosti i nenadmašne crnohumorne prozorljivosti o vremenu sadašnjem, u kome će (ili je već) i to biti omogućeno, samo ako imate dovoljno novca i drugih potrebnih činilaca da finansirate takvu produkciju, i eto te gde držiš govor i na vlastitoj sahrani. Siromašne će, suprotno tome, sahranjivati bez posmrtnih govora, najverovatnije izvan groblja, jer grobna mesta za života neće osigurati, pošto koštaju papreno. Siromah čovek ni dažbine stambenom nema odakle da plati, dok je živ, a gde da razmišlja o stambenom kad umre. Ali, vratimo se temi.

Činilo mi se doskora da se jedino sa Harmsom ne može takmičiti scenarističko kreativno ludilo onih koji nam stvarnost podmeću putem medija kao trulo voće što bi podmetao vešt nakupac. Osvrnete se oko sebe, kad gle, nema druge stvarnosti, do te trule, kojom su zamenili onu koju smo dobro poznavali. Onu na kojoj smo odrastali, školovali se i užinali. Čitajte štampu: nema je! E, sad, ako i dalje kupujete na pijaci, možda ste se i vi uverili da seljak koji je gajio ono što prodaje i dalje sa ljubavlju bira da vam, ako kod njega pazarite, izabere najreprezentativnije plodove. Tu vas još na tren zapahne poznata stvarnost koju ste voleli. Nakupcu, pak, koji nije gajio, niti se mučio u znoju lica svog, svejedno je šta će vam tutnuti u zembilj. Nakupac se prilagodio hibridiziranoj stvarnosti.

Elem, vratimo se Harmsu i našim scenaristima. Došlo je to vreme u kome, mada im Harms i dalje izmiče, prosto zato što ima duha koji njima upadljivo nedostaje, ali u crnom (ne)humornom, u prodaji tih trulih jabuka, i posve neverovatnoj ponudi „života“, i Harms je sasvim prevaziđen. A to zaista nije lak posao. Čitali ste Harmsa, svedoci ste.

Pa kako je s kolumnističke i ljudske tačke gledišta nemoguće komentarisati nešto što prevazilazi domen svake logike i ma čega iole normalnog i ljudskog, a kako, eto, zgodna okolnost, tek što se zatvorio ovogodišnji sajam knjiga, pročitajmo nadalje zajedno nekoliko Harmsovih forenzičkih viđenja, mogu biti od koristi, a štete nema, jer je ionako već učinjena. Samo se vajda nigde ne nazire. Šta nam preostaje, pita ljubazna prodavačica na kiosku? Samo to da se čvrsto i nepokolebljivo ponašamo kao onaj seljak, a da izbegavamo, koliko možemo, dečice radi, nakupački pi-ar, i šire, nakupački sistem odnosa prema ljudima, životu i sebi samima. Harmsova forenzika:

Semjon Semjonovič stavlja naočare, posmatra bor i vidi: na grani bora sedi jedan mužik i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič skida naočare, posmatra bor i vidi da na grani bora niko ne sedi.

Semjon Semjonovič stavlja naočare, posmatra bor i opet vidi kako na grani bora sedi jedan mužik i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič skida naočare, opet vidi, na grani bora niko ne sedi.

Semjon Semjonovič opet stavlja naočare, posmatra bor, i opet vidi kako na grani bora sedi jedan mužik i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič ne želi da veruje u ovu pojavu i smatra je optičkom varkom. (Danil Harms: Optička varka)

Bio jedan riđi čovek koji nije imao oči i uši. Nije imao ni kosu, tako da su ga uslobno zvali riđim.

On nije mogao ni da govori jer nije imao usta. Nos takođe nije imao.

Štaviše, nije imao ni ruke ni noge. (Tako da o otiscima prstiju nema ni govora). Nije imao ni stomak, nije imao ni leđa, nije imao ni kičmu, nije imao nijedan unutrašnji organ. Nije imao ništa! Tako da nije jasno o kome pričamo.

Bolje onda da o njemu više ne govorimo. (D. Harms: Plava sveska br.10)

Sve ovo nije razlog da budemo neveseli. Zaista vam kažem. Eto, čitajmo knjige i sve je odmah veselije. Još ako ima neki čajić uz to uz kakvu puter-kiflu, ih, šta ćete više od toga.