Heraldika, hitno!

Šalu na stranu. Ali poplava ovakvih vesti koje se po neverovatnosti graniče sa onom da su se u Moskvi pojavila tri sunca (naravno samo u naslovu, u tekstu piše da je reč o optičkoj pojavi prelamanja sunčeve svetlosti), zaista zabrinjava. Ne vredi više objašnjavati kako žive građani Srbije, mislim, stvarni građani, ne oni u glavama političara koji izjavljuju da nam je država dobrodržeća i dobrostojeća. Kad to pročitam obično uzvratno pomislim, gledajući fotke prezadovoljnih funkcionera – što i vama želimo!

Da budete tako dobrostojeći, mislim, kao Srbija. Međutim, sudeći po medijima, u Srbiji samo političari i estradne umetnice imaju pravo glasa, svoje PR-službe, ogroman prostor za elaboraciju o vlastitim silikonskim sisama, i ostalim pratećim priborom, kad se nešto drugo pojavi, neka stvarno vest, ili neko koga u medijima inače nema, doživim kulturni šok.

A kad se desi neka zanimljiva tema, na primer, zašto najuticajnija (budući da „Utiska nedelje“ više nema) politička emisija „Teška reč“ dvaput poziva Šešelja u goste i otkazuje gostovanje. Pa, posle đavo kriv, kad neko to poveže sa reprizom „Zvezdice Pinka“, koje se emituju petkom, a repriziraju, subotom. Mimi Oro ovo, Soraja ono, Sandra Afrika nema ništa da izjavi o inicijativi Borisa Tadića, Živkovića i radikala koji, svako posebno, zahtevaju da se pokrene inicijativa (sve po zakonu) za smenu Nikolića. Kakve veze ima Afrika sa Nikolićem?

Toma, opet, Nikolić, izjavljuje možda i svoju najneverovatniju rečenicu u karijeri, ako je uopšte to izjavio, a evo čitam je u novinama, ali ne verujem: „Srbija je jedina država koja danas nema neprijatelja i ima usud da se mnogi njeni prijatelji međusobno svađaju i ratuju“ (!?). Šta to bi našem predsedniku, nedokučivo je. Vučić, čitam dalje, na inauguraciji u Hrvatskoj „bio veća zvezda od Kolinde“.

I kao jagodica bobica na vrhu pihtija, čitam da su francuski orden „Legija časti“ ove godine dobili: Olja Bećković, Aleksandar Karađorđević i Saša Janković. I pomislim, mora biti da je to dobra vest, u „Informeru“ je objavljen i šarolik spisak dosadašnjih dobitnika s naših prostora, od Petra Prvog Karađorđevića, Kneza Pavla, Živojina Mišića, Milunke Savić, Sonje Liht, Borke Pavićević, Verana Matića, Ružice Đinđić, Dragoljuba Mićunovića – izostavili su sa spiska samo Radu Trajković, koja je ovaj ugledni orden dobila iste godine kad i kosovska predsednica Atifeti Jahjaga – kad, gle, reagovanje na dodeljivanje Legije časti ovogodišnjim laureatima.

Reaguje Dragoslav Acović, heraldičar (nije li on bio član Krunskog saveta?): „To je uvreda za Srbiju!“. Štoooo, zaboga, Dražo, ovaj, Dragoslave, čitam ne malo iznenađena i u nastavku piše: „Ordeni se nekad dodeljuju da bi se uvredila država. Tad se biraju ljudi koji nisu cenjeni u Državi“. Pa, nekih deset minuta gledala sam u taj tekst. Zato vam i kažem da ta svađa između Nade Macure iz Hitne i pevačice Ane, sigurno ima dubok smisao i svoju heraldiku.

Molim premijera, ili bar, poverenika za informacije od značaja, gospodina Šabića da zahteva od premijera, a zamoli kao civilno lice heraldičara Acovića da odmah objasni ovaj neobični stav spram Francuskog ordena. Ili će svi odgovorni u državi i dalje zauzimati stav Leung Čun-jinga, lidera Hong-Konga (kojeg podržava zvanični Peking): „Građani, ugledajte se na ovce“. On to jeste poručio građanima Hong-Konga, što je poštenije, nego tretirati građane Srbije kao ovce, a poručivati im da se ugledaju na uživaoce čari tajlandskih ostrva.