Sad vidimo da bi nepatvorena („lepa duša“, reko bi g. Hegel) Jorgovanka jedina mogla da parira Eliotu Nesu – Vučiću kao Nesica prvog ranga. Evo zašto.
Ne sumnjam da je Milan Beko, od milošte zvani Milanče, nakon poslednjeg, antologijskog gostovanja gospođe Tabaković u „Kažiprstu“ zapevao, smešeći se zadovoljno, onako, više za sebe, uz čašu nekog jakog crvenog vina: „Kad dođu teški dani, kad odu svi jarani, kad zamirišu jorgovani..“, s tim što je poslednji stih modifikovao u: „Tad zamirišu jorgovaniiiii“, misleći na najegzotičniji među njima, našu guvernerku Jorgovanku. Ako nije zapevao, sram ga bilo!
Da sam na njegovom mestu, odmah nakon emisije pozvala bih ovu čudesnu ženu, plavokosu verziju političke Amelije Pulen, telefonom, i rekla: – Jorgovanka?
– Da, Milane?
Potom bi se između nas dvoje (Milana i Jorgovanke) odvijao sledeći razgovor:
– Ništa. Samo da ti čujem glas.
– Ipak, Milane, volela bih neki komentar. Nisam ja Jagodinka Simonović, nego Jorgovanka Tabaković, pobrkao si film.
– Mali Aca će ukrstiti prste, posle ovog, možda čak i stisnuti pest…
– Što? Što sam rekla da ne staješ na trulu dasku i da nećeš odgovarati, da si pametan i dobar saobraćajni ekonomista, što se usudih da jednom, mada mi to nije resor, uradim ono što Vučić radi svakodnevno. Prejudiciram sudska odluke, pritom ne sejući strah, i ne krijući da znam kako se takve stvari završavaju…
– Da, Jorgice, to se ne radi u Vučićevom svetu, u kome samo on može da govori na takve teme, a i na sve ostale, i to za ovu sezonu izabranim tonom, naočarima, i položajem ruku. Oglasiće se koliko za 5 minuta na nekom od svojih medija, na kojem svi sem Ace moraju biti ružni, krivi i zli.
– Ne preteruj Milanče, ipak je Aca na Đinđićevom putu, u tome je saglasna većina naših bivših neprijatelja…
– A ti Jorgi u to kao veruješ?
– A što da ne, ja sam religiozna žena sa KiM. Verujem jer je apsurdno, što bi rekao onaj Tertulijan, koga čitam pred spavanje.
– Ha, ha, Jorgovanka, ako preživi Vučić, Srbija te hoće za predsednicu Države.
– Ju, daleko bilo, kako ako?
– Mislim, politički. Biće to dobro za sve nas. Doviđenja, Jorgovanka.
– Doviđenja, Milanče. Čuvaj se i dalje trulih dasaka.
Šta ja mislim, osim što bih taj nastup guvernerke gledala reprizno? Mislim da je samo izvrnula rukavice koje Vučić nosi držeći šake u neprekinutom piramidalnom položaju – naopačke. Dakle, kako guvernerka može da govori toliko privatnim, narodnim jezikom o nekome ko se tek saslušava? Tako što je njen jezik, samo na manje otrovan način nego Vučićevi mediji, izrekao mišljenje o procesu koji je u toku. Ništa nije uradila što ne rade svi počev od Vučića. Pa što se onda Vučić, kao što je Beko (Milan, Jorgovankin kolega od pre, kako reče lepa guvernerka) odmah javio da replicira ženi (iz njegove, btw, stranke), za koju, vazda na gotovs spremna vojska „naših“ hejtera odmah napisa po raznim sajtovima: „sva joj pamet u kosi“, „bolje da se ne šiša“, „ona je Tomin čovek“, itd? Pa, valjda iz onih razloga što ih imate gore u razgovoru Milana i Jorgovanke.
I svašta napriča još guvernerka. Da Čeda neće više da se bavi politikom, jer izmišlja da je ona u nekom UO, u kom nije. A čovek koji tako izmišlja sigurno ne misli da se bavi politikom. I tako, logičkim zavrzlamama, u kojima se u jedno sintetičko mišljenje umešalo i bankarstvo i korupcija i psihologija i proročki darovi (to o Čedi može samo neko blizak Delfima da kaže). Ostala sam fascinirana. Jorgovanka je javni prostor upotrebila za privatni govor o javnom. Što zvuči kao neukusno. Ali, svakako manje otrovno od privatnih dogovora o javnom (interesu). Bar transparentnije.
Jorgovanka Nesica! Reprizirati obavezno!!Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
