„Italijanski gradić Ćita di Kastelo, gde je rođena, postao je premala pozornica za Monikinu savršenu lepotu, već kada je napunila 16 godina“. Isti slučaj kao sa Cecom i Žitorađom. Ko ne veruje nek pita Dačića. Ne bi mi palo na pamet da pomenem ove dve umetnice i lepe žene da ova prva rečenica nije jedna od milion kojima su srpski mediji propratili ovogodišnji filmski festival Kustendorf na Mokroj gori.
Mediji navode naširoko kako je proslavljena italijanska glumica Monika Beluči, gošća ovogodišnjeg „Kustendorfa”, stigla na aerodrom u Mahovljanima kod Banjaluke, gde ju je dočekao domaćin festivala na Mokroj gori Emir Kusturica. „Jedna od najlepših žena sveta“ se nakon kraćeg razgovora sa Kustom „uputila ka gradu gde je primio predsednik RS Milorad Dodik“. Pa dalje, citiram, „U i oko aerodroma pojačane su mere bezbednosti, a osim domaćina u Banjaluci su je dočekale i brojne novinarske ekipe, nestrpljive da uživo vide slavnu Moniku“.
Elem, (citati iz medija): posle dolaska avionom u Mahovljane, u pratnji Emira Kusturice, Monika je bila gost Milorada Dodika.
„Drago mi je što sam u Banjaluci, a srećna sam što ću sa mojim velikim prijateljem Emirom Kusturicom biti na njegovom Kustendorfu“, rekla je slavna glumica. „To što se u Trebinju snima novi film Emira Kusturice je razlog što smo se danas našli u Banjaluci. Kusturica se do sada pokazao kao veliki promoter RS i njene kulture“, rekao je Milorad Dodik.
Dakle, nisam neki fan Kusturičinih filmova, ako izuzmemo „Sećaš li se Doli Bel“, ali držala sam do tog Kustendorfa. Nikad nisam bila, ali, računala sam, treba nam nešto tako – Kusturica mi delovao dovoljno lud u svom antiholivudskom traganju za žanrom autentičnog autorskog filma, itd, bez glamura, bez seks-bombi koje bi predstavljao voljenim predsednicima, jer koji će pa predsednici na neoficijelnim, umetničkim, skoro pa „andergraund“ festivalima kakav je Kustin-fest.
Kad, imali smo šta i videti! Ceo festival protekao je u senci dolaska lepe gospođe Beluči, kojoj se Dodik obratio sa „Monika“. Divi pristigloj u divlju lepotu mokrogorsku, to, naravno, nije smetalo. Naravno, odmah pao dogovor da se snima film – Kusta režira, Belučijeva igra Srpkinju. Slično kao s Anđelinom Žoli, samo jedni su za kauboje drugi za indijance. U oba filma dve svetske dive stavljene u funkciju svetsko-političke balkanske ujdurme o jednom krvavom i strašnom ratu koji je sve nas zauvek upropastio.
No, na stranu i rat. Festivali, dakle, ovdašnji, kao i festivali u celom svetu, više-manje su isti: spektakl, crveni tepisi (zelena trava doma Kustina), i poznata cura u belom. U tom smislu, stavljanjem tolikog akcenta na dolazak Monike Beluči, Dodika, najava filma, baca se potpuno u zapećak Kusturičina priča o autorskom filmu, duhu, pameti, dobroti, i šumi (Striborovoj). Akcenat na Belučijevoj na Kustendorfu ekološki je koliko i bušenje Mokre gore zarad kopanja nekih vražijih rudetina.
Na sve to, na Kustendorf je došla i jedna fantastična glumica, prepametna žena, sofisticirane lepote i očiju u koje može da stane cela Mokra gora i svi svetski festivali, naravno, reč je o Odri Tatu (ili Odre Totu). Ali, njeno prisustvo na Kustendorfu jedva da je zabeleženo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
