„Može li Dačić da bude šef Vučiću?“, zapitao je Čeda Jovanović pred sam kraj godine, predviđajući, donekle, mogućnost novih izbora. Ne zato što „Koferče“ nije sposobno za premijera (naprotiv), već zbog toga što „Čovek koji se smeje kao da je progutao kanarinca“ neće da ga prizna za „starijeg“, a „Teksaška domaćica“ nema nameru da se meša u njihove odnose, bar zasad, dok se zakuvava na tihoj vatri nevidljiva platforma, koja bi uskoro mogla da se izlije u odgovarajući kalup i u vidu pihtija bude servirana poslanicima tek ogladnelim posle prejedanja tokom svih minulih praznika.
Tek što prođoše praznici šibicarenje se uveliko nastavlja sa dva (dva puta dva) papira, sad ih vidiš sad ih ne vidiš. Jedan od papira već je imao dve nevidljive emanacije: prvu i drugu. Obe su se zvale „Platforma predsednika“. Drugi usaglašeni između Vlade i predsednika zove se, valjda, Rezolucija. Taj će valjda videti poslanici (predstavnici građana), a građani (koji delegiraju poslenike) neće, da ne bi Haradinaj&Tači saznali šta piše u tekstu o kojem će pregovarati sa Beogradom. O čemu se radi u Drugoj Nevidljivoj Platformi predsednika, koja je usklađena sa vladinom za poslenike vidljivom Rezolucijom, nije poznato (tajno je), ali se zna da je skoro pa isto kao Prva Nevidljiva Platforma samo što su joj u Rezoluciji „ublažene ivice“ (rekao predsednik). Ivica stajao pored predsednika i manje-više se složio.
Posle svi koji su pitani o ovom zamešateljstvu, kao na pr. A. Vulin u intervjuu Danasu, ponavljali to da sadržaj dokumenta kojim se bave već toliko mora ostati tajna za javnost u interesu istrage. To jest, u interesu pregovora Beograda i Prištine. Ni posle sedam objašnjenja zašto mora da ostane tajna, logika cele priče, osim što je identična logici „krojača carevog novog odela“, ostala je nejasna većini sluđene javnosti serbske. Logika je, podsetiću, bila da će carevo odelo ostati nevidljivo za sve koji su glupi ili nesposobni da obavljaju funkciju na kojoj se nalaze. Tako i s nevidljivim dokumentom o Kosovu. Ne pitajte šta tamo piše, nije u interesu Srbije da se zna. I dokle tako? Ne zna se, al’ drži vodu dok veliki majstori (ne) odu! Samo mi nije jasno otkud poslanicima Skupštine Srbije (ako papir ikad dobiju, i na njemu išta bude pisalo) mandat da kriju od naroda koji ih je birao i kojeg predstavljaju šta piše ili ne piše u papiru o Kosovu.
A zašto je sve to i dalje tako? Zato što se niko od političara ne usuđuje da kaže celu istinu, od kad god ona datirala i zašto. A kada nemate istinu, besmisleno je i postavljati pitanja o papirima, i gledati naše sirote političare kako se sve više zapliću u poluistine. U tom smislu, a na istu temu, Danas je pre par dana apsolutno poentirao i pogodio najpreciznije u metu, podsetivši u redakcijskom komentaru na reči filozofa Karla Šmita:
„Na lažna pitanja ne možeš očekivati pravi odgovor“.
Ali, evo i nove zabave (zapleta): Na pomolu novi sukob (četvrtak) na relaciji Dačić-Vučić, jerbo Čovek koji se smeje (na nesreću jadnog kanarinca) otkrio neke transkripte razgovora, a neće da kaže ko je razgovarao, što je Ivicu zbog nečeg jako potreslo, i neće tako da bude premijer. Dok pišem ovaj tekst, gledam to na vestima i, naravno, nemam pojma o čemu se radi, u interesu istrage. Nevidljivi radovi ostavljaju za sobom spomenike potemkinovskih sela. Nažalost ne samo po Srbiji, već i u glavam njenih depresivnih i očajnih građana.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
