Najpre je LDP kritikovala politiku DS „i Evropa i Kosovo“. Onda su manje više svi, osim poslovično anatemisanju sklonih radikala, otćutali SNP politiku „i Evropa i Kosovo“. Pokušao je Čeda. Ali, kakav promašaj, Jovanovićev dribling politikom „ni Gadafi ni Obama“, završio se autogolom plus do guše zaglibljenim kapitenom LDP među „kanibalima, klovnovima, i izvinjenjima, uprkos oduševljenjem Putinom“. Na sve to Vesna Pešić, nezvanični trener ekipe LDP, podnela je ostavku.
Da, nakon Čedinih kanibala i klovnova, Gadafija, Obame i Putina te nerazlikovanja ministra spoljnog Konga Mvambe od izvesnog Žan Pjer Bembe, Vesna Pešić je podnela ostavku na mesto predsednice političkog saveta LDP. Čitam u Danasu da je Pešićeva zamolila organe stranke da ne traže pozadinske razloge u odnosu na one koje je iznela u obrazloženju. Teško da neće biti tumačenja, ako ne od stranke, a ono od medija. Već čujem: „Što nije ranije dala ostavku, imao je i većih gafova“ ili „Bliže se izbori u stranci“. Uprkos svim mogućim i nemogućim spekulacijama, ovaj čin Vesne Pešić zaslužuje pohvalu zbog doslednosti. Doslednost i principijelnost su toliko deficitarna roba na političkom tržištu, sa tako strašnim posledicama po čitavo društvo da svaki lični čin ostavki u politici zarad principa jeste vredan pažnje i ohrabrenja onog ko se na takav čin odluči.
Stalno mi je u glavi onaj savet, rekla bih, Nebojše Popova koji je svima nama rekao jednom prigodom u intervjuu ovom listu, o tome da ne bi svakom dešavanju u politici i javnom životu trebalo tražiti pozadinu, jer nismo na polju metafizike. Bavimo se samom tom stvari i njenim učincima. Tako gledano čak i oni koji se ne slažu sa obrazloženjem ostavke Vesne Pešić njen čin morali bi gromoglasno pozdraviti.
Čeda Jovanović jeste preterao i to ne od juče. Ljudi koji su se učlanjivali u LDP prvenstveno njega radi, napuštali su tu stranku opet njega radi, a da nikada lider LDP nije našao za shodno da javnosti i potencijalnim biračima kaže nešto više o tome. Kao što, uopšte uzev, Jovanović neguje manir prenebregavanja većine pitanja koja mu javnost upućuje a istovremeno manir propitivanja drugih političara, novinara, javnih ličnosti o svemu što mu padne na pamet. I to u stilu: što teatralnije to bolje, što glasnije to jasnije! Ne radi se ovde o anonimnim ljudima koji su napuštali stranku, ili ovom poslednjem prelasku poslanika iz LDP u SNS. LDP su davno napustili ljudi koji su bili deo imidža te stranke. Ali i noseći stubovi principa. Zašto se do danas ne znaju razlozi odlaska Nikole Samardžića, koji je u mnogim intervjuima svoj razlog političkog angažovanja tek ulaskom u LDP, rekla bih vrlo iskreno objašnjavao podrškom mladom, progonjenom i hrabrom čoveku Čedi Jovanoviću? Da li je iko čuo da je Jovanović nešto izjavio povodom Samardžićevog napuštanja LDP? Otišao je i Branislav Lečić, ne zna se zašto. Ta politika ćutanja o vlastitoj stranci i neprekidnog zabadanja nosa u posla svih ostalih stranaka, dovelo je do velike zbrke. Tako je LDP danas i u opoziciji i u vlasti. Lustrira i abolira koga hoće iz redova bivšeg režima. I bori se svim silama da postane stranka sa kojom svako može u koaliciju. To rade sve stranke i to je politika, ali da li po cenu potpunog gubitka identiteta i svojih najviđenijih članova?
Vesna Pešić je u obrazloženju ostavke rekla decidirano da se ne slaže sa izjavom Čedomira Jovanovića koju je izneo u formi pitanja 22. marta. „Smatram da njegov stav o Libiji i intervenciji saveznika nije u skladu s politikom stranke o integracijama u EU i NATO“, rekla je Pešić. Moja malenkost smatra da njegova izjava o Libiji i tome da nećemo da budemo Obamini cirkusanti, nije u skladu s izostankom takve izjave kada je bombardovana Srbija. „Još manje se ne slažem, rekla je Vesna Pešić, da se predstavnici zemalja koje je posetio Jeremić nazovu kanibalima“. Smatram da Jovanović ni četvrtinu energije investirane u reči „kanibali“ kojom je počastio Jeremićeve sagovornike nije nikada uneo u jedva primetne reakcije na izveštaj Dika Martija i ostalih evropskih zvaničnika koji su se bavili istragom o trgovini ljudskih organa na Kosovu i povezanosti mafije koja je to činila sa državnim vrhom Kosova. Da li takva trgovina nije vid kanibalizma? Ili je politički interes uvek prioritetan i određuje količinu prepotentnog i samopromoterskog moralisanja?
Ne, nikako Jovanović, a posebno ne LDP nisu kuriozitet na političkoj sceni. Partijski funkcioneri više ne pamte danas šta su pričali juče, partije su izgubile svaki identitet, ali i obrise onog malog, ljudskog čime bi još mogle da korespondiraju sa biračima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.