Konkurs za Dezmonda

Elem, setih se Ripa, jer nam ovih dana stigla njegova ekselencija Majkl Kirbi, prezimenjak čuvenog detektiva. Ne znamo još kakvim će se on pokazati, ali red za srpskog Dezmonda već je kilometarski, iako se gospodin Majkl Kirbi još nije ni smestio u svoj novi dom. Samo u Srbiji ne važi ona Hegelova opaska da za batlera nema heroja. Ima, još kako. Srpski politički Dezmondi znaju znanje batlersko, a ne filozofiraju bez veze.

Zanimljivo mi bilo da čitam štiva o brojnim medijskim reminiscencijama na eksambasadore, kojima su mediji propratili odlazak Vorlikove i dolazak Majkla Kirbija. Neki domaći analitičari sećaju se nekih bivših ambasadora sa setom, nekih sa pritajenom srdžbom, ali me je zaista nasmejala izjava Predraga Simića, koji je, hvaleći „tihovanje“ odlazeće gospođe Meri Vorlik, istakao tu njenu „crtu“ kao vrlinu, podsećajući na nešto što, da sam juče zaboravila da uplatim za internet, danas ne bih znala (daleko bilo!).

To je podatak da je bivši ambasador Majkl Polt „čak i po beogradskim dečijim vrtićima tvrdio da Kosovo nije srpsko“. Pa, zbilja! Da li je to tačno, sad, manje je bitno, ali ako je vic (Simića bije glas da odlično priča viceve), onda je dobra fora!

Mnogo ozbiljnija stvar je sa memoarima Kamerona Mantera, koji se „usudio“ da objavi da se mešao u našu politiku iz čiste osvete, jerbo je Koštunica prema Manteru zapalio žito, pardon, američku ambasadu, pa je onda Manter, kao svaki američki rodoljub koji spasavajući redova Rajana daje život svoj, ubacio Dačića u igru, čime je misterija o velikom Dačićevom kambeku u politiku konačno rešena. Ivica, naravno, živ ne priznaje da je to tačno, Koštunica još manje, ali, Vikiliks je Vikiliks, a Manter je Manter. Što bi se njemu verovalo manje nego Asanžu, or not?

I tako, sad je glavna fora ko će biti Dezmond. I mada znaju da pored Vučića nemaju nikakve šanse da se istaknu, niko neće u startu da se povuče sa konkursa i mada sam gospodin Majkl Kirbi uopšte nije raspisao isti. Bar ne javno. Ali, videćemo. Kao karijernom diplomati, Kirbiju će u Srbiji odlično doći iskustva koja je stekao u Tanzaniji, ali i svim drugim zemljama, pa i u evropskim u kojima je boravio kao diplomata.

Nama se predstavio i putem Fejsbuka (nemam profil, te nisam vešta da tragam za tim stvarima na globalnim mrežama), ama čitam da je gospodin Kirbi napisao da voli tenis, i da ga Srbija inspiriše da trenira. A izgleda da naročito voli tenisere, sad, da l’ je pomenuo Novaka, ne znam, ali je moguće. Ne zna čovek da je time odmah mogao navući osim simpatija Noletovih obožavatelja i antipatije onih koje najbolji teniser sveta nervira. Jer, Srbija je ovo, mr. Kirbi, podeljena uvek i o svakom pitanju, pa zato malo opreza kad izjavljujete šta volite a šta ne u Srbiji nije na odmet. Srbi baš znaju da iznenade! Kako god.

Ostasmo u nadi da će se Konuzin presaldumiti i shvatiti da bez Srbije ne može, te da će uskoro doći i zauvek se nastaniti negde na potezu Mećavnik-Batočina-Jagodina. Za gospođu Vorlik ne znam. Nisam znala da je bila tako tiha kako je opisuje analitičar Predrag Simić. Čini mi se da se glasno radovala u Guči i šire. Kako god. Prezime novog ambasadora SAD – obećava!