Koza ili koza nostra?

Prvo, bar za mene, odnosi se na opšte dobro za građane ove države koja se zove Srbija, i za najbolje rešenje (u sumnjivoj ponudi mogućih) za tu državu, te građane, napokon taj narod. Je li opšte dobro uistinu zajednički cilj, ili ima mangupa u obe kolone, kojima je deviza „što gore to bolje za nas, u haosu, u haosu je spas“? Ako i ima mangupa, je li njihova snaga minorna da se mogu marginalizovati, ili su upravo oni ključni igrači?

Po mom skromnom sudu, nemamo idealan izbor. Ili, uz rizik, biramo kozu (belu ili crnu, svejedno) da kako-tako sačuva preostali kupus. Ili biramo da nećemo kozu da nam čuva kupus nego koza nostru. Koza je metafora za ma kog legitimnog i legalnog mandatara ma iz koje stranke dolazio, a koza nostra nema veze s izborima, ni s legalitetom ni legitimitetom, već je metafora za, zna se, za kaj. Ja sam za kozu, po cenu da se kupus više ni ne kiseli, po cenu da ga jedva za novogodišnju sarmu pretekne. Jer „koza nostra“ neće sačuvati ni za sarmu.

Šta preči kohabitaciju – predsednik Nikolić plus koalicija oko DS, SPS, LDP, URS? Koju, podsećam, moja malenkost nije priželjkivala niti na nju nagovarala, ali hajde, velim, da zanemarimo ko se za šta zalagao, pa da vidimo šta imamo već ponuđeno na stolu) ili šta preči tu „veliku koaliciju“ (većine stranaka), kao dva eventualno prihvatljiva rešenja? Nešto, zasad, preči do te mere da dobro obavešteni Dinkić reče da nema vlade do novembra, što bi zaista bilo mrcvarenje, ako ne i rizik da se još koji vrazi usputno izlegu.

Čini se da predsednik Nikolić s dva moguća mandatara – gospođom Tabaković i gospodinom Tadićem – nema problem ni u komunikaciji, ni u usaglašavanju stavova. Čini se, takođe, da ti problemi odnekud stižu i unose nepotrebne kodne šumove, te je svaki dogovor praćen gomilom epizodista u traganju za važnim rolama. Epizodisti nisu zanemarljivi. To su ti uvek potencijalni kalifi umesto kalifa koji su, zbog želje za vlašću godinama u frustrirajućim senkama večno prvih, veoma pogodni za manipulaciju od strane onih koji imaju sredstva za manipulaciju, tj. novac i moć. A ti sa sredstvima ne žure, oni polako premišljaju i degustiraju ponudu s bogate političke trpeze, što dodatno nervira one koji se hrane iz narodnih kuhinja, kontejnera ili imaju para za pola potrošačke korpe mesečno. Zalažem se za brzo uspostavljanje institucija da bi se sprečio lov u mutnom.

Nikolić je, dakle, predsednik svih građana. Dobro. To ste glasali, to smo rešili. On će već znati šta mu je činiti, u slučaju da ga neko ne posavetuje da je gore bolje, pa predsednik počne da iznenađuje i svet i Srbiju. Što se vlade tiče, evo jednog neočekivanog predloga.

Ne vidim zašto oba glavna kandidata za mandatara ne bi bila u istoj. Ako je Tadić premijer, gospođa Jorgovanka Tabaković može biti vicepremijerka, a ostali resori, recimo, DS, SPS, LDP, (URS). Time bi predsednik Nikolić imao jednu jaku figuru u samoj vladi, a koalicija oko DS veći legitimitet. A, btw, Jorgovanka nije mangup u redovima SNS, te verujem da bi takva vlada funkcionisala. Može i drugačije, ali stvar onda ispada daleko nategnutija.

Moj lični utisak je da se tokom pregovora nepotrebno podižu tenzije i stvaraju intrige koje onemogućavaju iole praktična rešenja. I ponavljam – niko od glavnih pregovarača ne deluje kao osoba kojoj takvo stanje odgovara. Ni Dačić, kao karika koja nedostaje, a koja se već počinje ponašati kao ona filozofska živuljka između dva plasta sena. Elem, da prelome svi, da se otarase kalifa iz svih redova, ili nek raspisuju nove izbore, na kojima će apstinirati više građana nego na upravo završenim.

Postaje dosadno, zatvoreno, gubi se svakim danom na opštem interesu, i sve manje liči da se dogovara vlada, a sve više kao da gomila najamnika u netransparentnim uslovima dogovara neki unosan posao za sebe. Mislim da je to sasvim neprihvatljivo.