Kusta & Sonja

Ukratko, stvari su se toliko otrgle kontroli da ni Pera Luković više „ne postizava“ da ih sve opeva na svoj način, na kome mu ovog jula 2008. možemo samo zavideti. Jer, najmanje frustrirajuće po hroničara ovih čudnih prilika po Srbiji jeste verbalno se totalno otkačiti i vraćati milo za drago. Ali, kada morate da formulišete na neki drugi način to što nam se dešava, i želite da se dešava drugačije, primorani ste na novinski postupak koji zbilja frustrira: pristupiti maksimalno ozbiljno ovom nedostojnom debitantskom posrnuću srpske (?) političke elite.

U ovakvim vremenima, svaka fukara koristi svojih pet minuta da sa prljavom vodom „izbaci i dete“, kako se to morbidno kaže u našem narodu, ili da se lično obračunava sa kim je oduvek želela al nije imala petlju, do sada kada zamenom teza to uspeva. To se ovih nedelja u srpskim medijima dešava masovno, i ne bih umela da se zaustavim kada bih počela da navodim brojne zloupotrebe u kolumnama, analitičkim tekstovima, izjavama, itd. Budući da je i malo prostora, osvrnimo se načas samo na ovo što se dešava oko smena u Politici.

Nekada, u nedemokratska vremena, i na televizijama i u raznim alternativnim kućama tipa SKC, Dom omladine, itd. održavale su se vrlo popularne tribine, javne rasprave, okrugli stolovi gde su važni faktori javnog života sučeljavali svoja mišljenja pred brojnom publikom. Ima toga i danas, traljavo, sa samo sebi i svojti važnim učesnicima i publikom koja je zakasnila negde kud je krenula pa svratila da vidi šta se dešava. Dakle, vratiti nekako dignitet toj instituciji okruglog stola, pozvati ljude čije mišljenje je iz različitih razloga veoma dobro čuti, i evo, odmah ću vam reći koga vidim u prvoj sesiji. Sede za okruglim stolom pred upućenom i uljuđenom publikom i dugo razgovaraju: Sonja Liht, Latinka Perović, Emir Kusturica, Vojislav Koštunica, Sonja Biserko, Ljubiša Rajić i Ivana Vujić. Sonja Liht i Emir Kusturica ne samo zato što je došlo do smene u upravnom odboru Politike na čijem čelu je bio Kusta, a sad je Sonja, već i zato što su oboje dobrohotni, neoholi ljudi kojima svako može da prikači šta mu padne na pamet. Džaba Sonji Liht sva svetska priznanja i nagrade za rad u civilnom sektoru kad je ovde mnogi fanatici često smatraju otpadnicom od dela nekoliko NVO ličnosti. Napadi na Sonju Liht ovih dana doživljavaju svoj vrhunac na sajtu, koji nekako sve do napada na Sonju Liht često u negativnom kontekstu citirahu mnogi branitelji ljudskih prava u Srbiji. Reč je o „Stormfrontu“, gde je ovih dana osvanulo nekoliko tekstova o Sonji Liht sa naslovima „Užas! Tadić dao najstariji srpski dnevnik jevrejskom otpadu“. Ostatak ne bih citirala jer je najteži niz ličnih, ljudskih, rasnih, verskih uvreda i diskvalifikacija. Reakcije dežurne javnosti su, koliko vidim, ispravite me ako grešim, ovog puta izostale. Kad padne mrak, a mrak je pao na Srbiju, onda se ne vidi ko zapravo koga i zašto maklja. Ne spadam u one koji vrište na svaku reč koja se pojavi na „Stormfrontu“, ili ma kom sličnom sajtu, delom jer najčešće ne čitam, a delom jer je to uzaludan posao, sfera kleveta na Internetu pravno je neregulisana, delom i stoga što je to vid reklame, delom što zbilja ne znam kome je šta u interesu, pa tako ni u slučaju navedenom: kome je u interesu da se o Sonji Liht na tom sajtu napišu sve bedastoće koje su napisane. Da preciziramo: sigurno nije u interesu Smajlovićki i odlazećem Koštunici.