Poslednji petak 2012. Na kraju godine svi svode račune. Ili zaključuju šta smo naučili ove godine. E, pa lepo: Ove godine mi smo naučili napamet (a sročio taj nauk, odlično, u reč dve jedan tu, ovdašnji pisac): „Ako hoćeš da potkradaš Državu, moraš biti blizak državnim vlastima.“ Mašala!
Ove 2012. godine Srbijica (naša mala, pokradena, osiromašena, obolela, uništena zemljica, koju toliko volimo da je zato i zlostavljamo najviše na svetu!), nije ni u bukvalnom smislu znala, izvinite, gde joj je dupe, a gde glava. Gde joj je Srce, a gde su administrativni prelazi, gde joj je kolevka, a gde su joj barikade, gde je kandidatura, a gde datum, šta su njoj izbori, a šta ona izborima, šta joj dođe Evropa, šta Rusija, voli li više rakiju, votku ili viski i gde se tu uklapa „Tomovača“, ko uopšte pije, a ko plaća, i slično.
Ove 2012. pokazalo se da nismo mi tako nekvalitetni ljudi koliko su nam političari kvalitetni neljudi. Pokazalo se da oni što su nas decenijama učili jedno, sada traže mandat da nas decenijama odučavaju od toga. Ali pokazalo se i da smo nekako sve to očekivali, da smo sve oduvek znali, ali eto, karakter je Srbima sudbina.
Ove 2012. mi smo u Srbiji u opštem razgolićavanju istine, politike, medija, spoznali jedni druge. Mrzimo pametne, dobre, poštene i lepe, jer ne liče na nas, tolerišemo glupe, nepoštene, ružne, jer smatramo sebe boljim od njih, i ne volimo nikoga do sebe.
Baumgartner skakao sa ivice svemira. Obama uprkos svemu ponovo prvi čovek SAD, Majkl Mur napisao najoštriji tekst osude američke politike, i eno ga živ i zdrav i slobodan, a prvi čovek Rusije, Volođa Putin, uporedio je posmrtne ostatke Lenjina sa moštima svetaca i to nije zasmetalo ni ruskoj ni srpskoj crkvi, dok Nadežda Tolokonjikova i Marija Aljohina (članice pank sastava Pusi rajot) sede u zatvoru, jer su povredile osećanja „vernika“, tačnije RPC, izvodeći performans „Molitva Devici Mariji protiv V. Putina“. Volela bih da u 2013. neko zaista nepristrasno objasni sa stanovišta religije šta je tu veći greh?
Godina 2012. je bila bolja nego što je svet zaslužio. Planeta Zemlja se buni, upozorava, protestuje, tako vidljivo revolucionarno, da bi moglo da postane antirevolucionalno, ali mi se uzdamo u Rtanje i čekamo smakove sveta u zakazane dane. U ostatku vremena koje nam je dano – bančimo.
Želim nam da budemo drugačiji 2013, i da razumemo da, ako ne sve, ali dobar deo toga kako će nam biti zavisi od nas. Za početak, budimo deca u srcima i budimo ljudi po delima koja činimo drugima.
Doviđenja do 2013, već u januaru, ogovaraćemo novog dobitnika NIN-ove nagrade, strpimo se do tad i uživajmo u čaroliji blagdana koji su pred nama.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
