Magareća klupa

Jovanka Budimirović i srpski mediji, svako na svoj način, godinama pripadaju sferama netransparentnosti, moćnih ljudi, tajnih službi, neshvatljivih dešavanja. Onda iznebuha u 21. veku, kao, neko tu hoće da uvede red. Ali kako? Slonovski elegantno, k’o da je Džugašvili us’to iz groba, sveca mu! Preko noći, neuređeno, netransparentno, potpuno proizvoljno, „dobrim namerama“ popločano ponovo nekih novih moćnih ljudi. Kao da je Srbija Guča pa da je volontirajući redari uređuju ćefom iz meraka, kad već nema čika u plavom da regulišu saobraćaj.

Jovanki Broz, zatočenici postbrozovske Srbije, ljudska prava drakonski kršena decenijama, vraćaju se, vidimo, putem prijateljskog ćaskanja u četiri oka, bez odluka suda, bez ikakvog procesa zvanične javne rehabilitacije. Ma koliko čoveku uvek bila radost svaka sloboda koja se vrća obespravljenoj ličnosti, ceo ovaj poluprivatni ceremonijal na kanabetu, u atmosferi „svrati na kaficu, a može i vanilice i ponesi mi ta dokumenta, sinko“, izazivaju blagu jezu kod želudaca preosetljivih na totalitarističke začine. Znaju li građani Srbije sada išta više nego ranije o razlozima takve sudbine Jovanke Broz? Ne znaju. Dakle?

Identično je sa medijima. Nakon što su uveli nered, sad moćnici i njihove medijske skutonoše hoće da uvode „red“. Nakon što su mediji pucali, i što se na medije pucalo. U oba slučaja – nekažnjeno. Nakon što je bilo žrtava na više strana. Posmatram „javnu raspravu“. Iole običnom medijskom posleniku čini se da rasprava koja se vodi o famoznom najavljenom medijskom zakonu, i nije njegova stvar, i ne tiče se njega. I u pravu je svaki „običan“ novinar koji tako misli. Kako mi možemo znati čemu će služiti zakon protiv tabloida koji će se odnositi na sve štampane medije, kada prethodno nismo saznali ni ranije izvore i razloge moći pojedinih tabloida, ni njihovu svrhu i cilj? Kako da razumemo da kultna emisija na TV B92 koja je promovisala, pa, ništa manje od TV Pink „Piramide“ ličnosti koje su navodno iz te „žute sfere“, danas prednjači u gromkom podržavanju nejasnog medijskog zakona u kome se ne vidi ništa doli još jače disciplinovanje medija. Pa i ko je čitao Bibliju zna da se ne sme ubijati, lagati, krasti, preljuba činiti… Pa se sve to radilo u medijima, po nečijim preporukama. E, sad se dosetili obaška da je vreme da se Novi zavet poštuje. Neće to ići, gospodo. Virus koji ste sami napravili pobegao vam je iz laboratorije, i samo totalnim uvođenjem diktature za sve, sve medije i sve čitaoce možete ga obuzdati. Nisam onaj virusolog Kon, ali ne slažem se sa ovom metodom suzbijanja virusa. Jer se već da pretpostaviti u šta će pelcovani protiv „zloupotrebe slobode“ mutirati mediji i novinari odavno zaraženi i organima gonjenja poznati kao prenosioci medijske žute groznice.

Kako da razumemo da jedni isti moćnici preko „novinara“ mogu da pišu po tabloidima, ili svojim privatnim proozbiljnim novinama splačinare o ljudima, bilo da je reč o njihovim kolegama ili političkim neistomišljenicima, a da zatim ti isti, ne snoseći nikakve sankcije pišu po tzv. ozbiljnim medijima o tome kako su tabloidi jedno veliko zlo jerbo narušavaju ljudsko dostojanstvo!!! Ne znam primećujete li, ali baš ti što se čitavog veka u nečije ime bave porno-političkom-analitikom, odjednom gle najviše morališu glede tabloida. Oni su za zakon o informisanju. Naruku im ide podela uloga: NUNS podržava zakon, a UNS ga ne podržava. Kao da to ima nekog značaja?! Prvo, sve institucije koje imaju veze sa politikom na vrhu rade po principu spojenih sudova. Pa što odbaci NUNS pretače se nužno u UNS, i obrnuto, i to onda pokazuje ispravan kurs svima koji hoće da ga razumeju disciplinuju se i rade kako treba. Koji neće put pod noge pa ko te šiša. Drugo, niti NUNS niti UNS nisu ono što su bili 90-ih. U NUNS-u još ima onih ljudi, doduše, koji su ceo vek proveli poštujući i verujući jedino u svoju profesiju. Ali njih je vreme pregazilo, a trendovi novog japi-doba od njih napravilo egzotične suvenire minulih vremena. Uostalom, pomislite li, ponekad, gde su oni?

Tabloidima su rušene vlade. Tabloidinama su uništavane karijere, porodice. I sve je to bilo „simpa“. Do trenutka dok neko odozgo nije odlučio da sada kada „živimo u najboljem od svih svetova“, tabloidi ima da odu pod stečaj, a tzv. ozbiljni mediji da opstanu, ali tako što će za iste gazde oni obavljati funkciju tabloida. Tako je preko noći u medijskoj sferi došlo do totalnog haosa. Konfuzija je nesaglediva. Niko više ne zna u kakvoj će mu novini osvanuti tekst.

Ja sam protiv. OK. Znam. Već sedim u magarećoj klupi.