Maratonci jašu opasni krug

To pročitah kao anonimni komentar nekog duhovitog anonimusa. Dve Srbije, koje odavno nit su „dve“ nit su „Srbije“, ali još se ili doniraju, ili dovijaju kako da se doniraju, i dalje kao da jesu i kao da postoje, i kao da su njihove međusobne zađevice i mrsomuđevine od opšteg, a ne njihovog i samo njihovog lihvarskog interesa.

Rekoh, nisam izašla na izbore. Rekoh, nisam beli listić, ali sam branila pravo listića da budu beli. Dalje od toga me ne zanima. Kad pogledate od vremena pre 2000. pa do ubistva Đinđića, jedni te isti su se svađali po medijima. Posle 2003. opet su se svađali ti isti, samo su zamenili strane, strategije, istoriju, sve kako njima odgovara. I dok su se tako svađali, istovremeno su se ili bogatili, ili dobijali apanaže, poslaničke plate, ambasadorska mesta, kuće, stanove, ljubavnice, silikonske operacije, diplome, ma šta god su hteli.

Pa su, tako, maratonci pretrčali i taj krug. Bile i kohabitacije, i koagulacije, i robespjeri, i sve. Pa, došlo vreme za još jedne, one tamo izbore. Pa, raskid kohabitacije, pa nove optužbe, pa poteži šta ko o kome zna, pa menjaj strane, pa menjaj dresove, pa izdaj prijatelja, pa kum kumu, pa vrati mandat narodu, pa traži od naroda da te sluša bez mandata, pa i Kosovo i Evropa, pa i ne može i Kosovo i Evropa, i opet isti na dve strane, samo promenili uloge, funkcije, neki i reprezentaciju. I tako maratonci pretrčali i taj krug. I evo ih 2012. opet trče. Isti. Ali sada još usitnjenije kao podeljeni, kao jedni kaznili Borisa, pa doveli Tomu, a Boris će sad da eliminiše SNS čak i iz pregovora o Vladi, kojoj će, gle čuda, Boris da premijeri, a ovi što su doveli Tomu sad bi da kritikuju Tomu, tako što će za sve što Toma uradi da kritikuju Tadića, i time obezbediti jednako dobar status koliko i omrznuti Dereta što je sada prema uvidu Vesne Pešić „neodgovorni intelektualac“, jer je ušao u Preokret, da bi ušao u parlament. Vesna Pešić kaže i da su sad ti „neodgovorni“ intelektualci oni koji su se nekad borili protiv Miloševića, a koji su sad izgubili demokratsku orijentaciju da bi imali protiv koga da se bore, a zapravo i ovi što su neodgovorni isto to kažu za Vesnu.

S treće strane, Tadić sasvim besmisleno i navodno slučajno pomenu intelektualce kao glavne krivce. Tadić kaže „politički intelektualci“. Vesna Pešić s pravom ukazuje da nema drugačijih po definiciji intelektualaca. Ako je samo angažovanost conditio sine qva non, koja određuje intelektualca. I tu je Vesna u pravu. Jedini je problem taj, što je kod nas u Srbiji izuzetak to što je u onim maratonskim trčanjima krugova većinu trkača činila elita najangažovanijih intelektualaca, koji su odstupali od svojih načela čim bi se dočepali vlasti. Tako da je pojam intelektualca u Srbiji vrlo komplikovan. On je čas vlast, čas opozicija. Pa je čas opozicija, čas vlast. U svakom slučaju, uvek solventan.

Nije problem Nikolić kao Nikolić. Ako neko suštinski ima nešto protiv njega, onda se to može suštinski jasno iskazati na način kako je to učinila Zagorka Golubović. Ona Nikolića organski ne podnosi, i ma koliko ne podnosi ni DS ni tajkune, ne može da pozove da se glasa za Nikolića. Mnogima koji „ni luk jeli ni luk mirisali“ prosto dođe žao zbog Zage i Tome. Samo ona i on stoje obeleženi onim što suštinski jesu. Svi ostali vode pervertiranu, ogavnu mimikričnu igru… Zato će apstinenata biti još više. Maratonci neće da shvate da njihova igra, nikad završena osma sednica, i nikad prihvaćena metafora razvoja i prosperiteta „Zoran Đinđić“ – nikada neće biti priča cele Srbije. To je njihova bezobrazna priča, u kojoj nema mesta za trećeg. A treći će biti sve brojniji: kao beskućnici, kao bezhlebnici, kao politički apstinenti. Bauk dvostrukog egocentrizma kruži Srbijom – bauk podivljalog političkog solipsizma.