Marija Magdalena Dragović

„Dnevno“, hrvatski portal: „Doris Dragović pregazila riječ i prodala se za Judine škude. Ovih dana najavljen njen koncert u Beogradu“.

„Kurir“, srpski dnevni list: Naslov: „Doris Dragović: Ubila sam 11 četnika, dajte mi medalju“. Uvodni pasus: „Pevačica, koja će 14. februara održati koncert u Beogradu, likovala nad smrću srpskih boraca na hrvatskom ratištu kod Petrinje.“

I jedan i drugi izvornik pozivaju se na knjigu Zdravka Krstanovića „Priče iz Hada“, objavljenu 1994, nagrađenu nagradom „Milan Lalić“. Knjiga se bavi brutalnim zločinima, silovanjima, ubijanjima nejači, staraca tokom raspada SFRJ, gde su žrtve Srbi, a mahnite ubice i silovatelji su Hrvati. Priče su ogoljene kao forenzički izveštaj ili pornografski materijal u arhivama ludnica. U toj knjizi našlo se mesta za nekada veliku jugoslovensku zvezdu, lepu Splićanku, Doris Dragović.

Bez namere da pravim poređenja, i uz ogradu da o privatnim stvarima Doris Dragović ništa ne znam, postavljam par pitanja.

Sećate se knjige „Ženska strana rata“, koju su Žene u crnom objavile 2007. godine: „Silovanje je jedini zločin koji se nikad, ni po kakvim okolnostima, ne može počiniti iz nehata, niti pak u samoodbrani“?

Sećate se filma „Turneja“ Gorana Markovića“ o grupi beogradskih glumaca koji lutaju od ratišta do ratišta i dolaze u dodir sa sve tri zaraćene strane? Nijedna od tri strane nije elementarno ljudska, ili, otvoreno govoreći, sve go ludak do ludaka. Glumci? Šta reći.

Sećate li se Žanke Stokić? Igrala pred okupatorom (tada su Nemci bili okupatori) i nosila žig sramote do pred smrt, kada je rehabilitovana.

Sećate li se benastog Džonija Šimunića od pre nedelju dana – „Za dom!“? Slučaj oko koga samo što se NASA nije izjasnila.

Sećate li se, sad obrnuto, „napada“ DS na telesne obline Zorane Mihajlović, moćne aktuelne ministarke ovdašnje? Slučaj koji je „šokirao“ mnoge borkinje za ženska prava, kojima je upućivanje ministarke na gimnastiku zarad oblikovanja tela bilo povod da kažu: „E sad je dosta“! Tako branjen od napada protivnika ili tabloida nikada nije bio ni Zoran Đinđić.

Zašto sva ova pitanja? Rat nije okončan, to je očito. Vladajuća nomenklatura glumata mir u regionu i dobrosusjedstvo. „Mi bili promladićevci, vi za dom, puj pike nema vike, poručuju“. I niko nikom nije kriv.

Osim Doris Dragović. Ona je kriva i Srbima i Hrvatima. Ona je lično ubijala četnike po ratištu na „turneji“, ona je „božanstvena pušačica“, kurva, hvalile se međusobno dične muškarčine. Sad čitam nove nastavke storije o Doris Dragović o navodnoj vezi s Arkanom, koji je uvek „imao repetiran pištolj“ i tako ulazio u kafanu (piše Kurir). Ok.

Ali, ako je Doris ta „zločinka“ iz Kurira, a ne ona koju smo voleli, zašto joj organizuju koncert u Beogradu? Da bi je prethodno pornoizirali na najskandaloznija način do sada viđen? Ostaje pitanje: Zašto?

I Dorisina pesma u koju staju sva fizička i mentalna zlostavljanja žena sa prostora bivše SFRJ: „Umorna sam da se meni sudi, a moju ljubav uzeli i potrošili krivi ljudi“.

Šporko vreme. Šporki ljudi.