Marijana umesto Milke

Trač ili istina, znaće se uskoro, no, vodeći državni analitičari slažu se u oceni da bi to bio smeo, originalan i svakako matirajući potez od strane Miroslava Miškovića, koji bi mu obezbedio ogromnu medijsku popularnost i druge stvari neophodne svakom sivkasto bledunjavom biznismenu. Lepa i vedra gospođa Mateus donela bi pravo letnje osveženje, nove ideje i kreacije u „Deltu“, a Miškovića bi, bez sumnje, najuspešnije zaštitila od kreativnog medijskog nastupa svoje visprene prethodnice. Bravo Miško, Marijana je pravi izbor. Nekompromitovana je u tom poslu, harizmatičnija od Milke, a osmeh joj je stvarno srdačan, što je Milkin, složićete se, veliki, mada i jedan od retkih nedostataka. Baš je to jedna slatka i jestiva vest. Moguća, baš koliko i sve ostalo u Srbiji. Dakle, apsolutno moguća. Tako smo rešili problem Miškoviću, ali ne i samu enigmu iznenadnog raskolničkog virusa „SRS“, koji je inficirao još jednu čvrstu srpsku simbiotičku spregu unutar organizma dva tela jedna duša – Mišković-Forcan. Čuj, duša?!

Ko su Mišković i Forcan nisam nikad ukapirala. Otkud baš njih dvoje kao alfa i omega Delte srpskog visokog kapitala, nemam pojma. No fakat je da postoje, da traju i da se sad, navodno, burno rastaju, po virusologiji već viđenoj u slučaju raspada SRS. Nemajući bliže podatke, mogu samo da zaključim da su par Miško i Milka živi dokaz za to šta sve možeš u Srbiji ako se samo usudiš. Oni se usudili i eto dokle su dospeli. Funkcionisali su savršeno. On, habitusom prototip pomalo dosadnog dikensovskog bogataša, kome atraktivna saradnica, lukavog pogleda i ekstravagantnih društvenih veza dodaje neophodan medijski šmek i svojom ultrakomunikativnošću kompenzuje Miškovu ćutljivost. Milka je bila ekstra. Na stranu to što neobavešteni o tim elitnim stvarima ne bi možda nikad ni čuli za dotičnu da se gospođa već godinama ne nalazi u samom vrhu serioznih lista svih srpskih medija koji drže do sebe, a ne do čitaočevog intelekta, proglašavana za najmoćniju ženu Srbije. Da toga nije lično bih pogrešno smatrala da je reč o retko inteligentnom tabloidnom čedu, koje je umelo da mućne glavom na vreme i, umesto mikrofona i šljokica izabralo čika-Miškovu imperiju, i time osvojila i estradu i paradu i stručnost i ispred politike, i Evropu i Kosovo, i sve naslovne strane, i divljenje tih, je li, visokih krugova. Rečju, sve o čemu i Boris Tadić sanja da postane jednom, ali mu dušmani ne daju. Mada mu povremeno priznaju da je lepši od lepe gospođe Milke Forcan.

Da li je baš tačno da se Boris Tadić često preispituje o tome šta to Milka Forcan ima a on ne, ne znam. Prosto, neverovatno mi je da ne zna, pa, dajte molim vas! Da li je baš tačno da jedino Spirici Šaperu povremeno otvori srce i saleće ga pitanjima tipa: „I lepši sam, i šarmantniji, i pametniji, i svestraniji, i bolji sam, bre, čovek, i u čemu je onda tajna njenog uspeha, reci ti meni maljčik“ – takođe mogu samo da nagađam. Tek, Milka Forcan je na vrhuncu svoje moći, ničim izazvana odlučila da ostavi Miška. Miško joj ovih dana poručuje nešto u stilu „dalje nećeš moći“, no Milka ne ostaje dužna. Da li su oni zaista u sukobu ili je reč o još jednom razvodu braka u kojem i muž i žena zadržavaju po jedan stan i neke subvencije koje da se nisu razveli ne bi zakonski mogli, samo bog zna. Uostalom, videćemo. Srpski mediji se ovih dana ionako ničim drugim ne bave. A i čime bi kada je, recimo, u sredu, jedina „srećna“ vest iz Srbije bila ta da je četvorogodišnja devojčica koja je pala sa trećeg sprata zasad dobro. U takvoj zemlji odlično prolaze brakorazvodne afere, pogotovo među elitom.