„Miniranje“ i „miniranje“

Ove godine na slavu Republike Srpske osim premijera Ivice s maricom i ostalom svitom, otišla je i ministarka od energetike, nekada članica Dinkićeve G17, danas udarna pesnica SNS i nečije struje u Vladi i šire. To je, nekako, garant da čuveni Bole-miner neće ove godine postavljati tonu eksploziva, kao onomad kada je u gostima kod Dodika bila svita Borisova.

Samim tim Nikolaidis neće imati razloga da piše o šteti nastaloj time što Boletov eksploziv nije u vazduh odneo i salu, i proslavu, i zvanice. E, sad zašto je Zorana Mihajlović garant za to, ne bih vam znala reći, jer mi uloga ove Vučićeve vladarke iz senke svakim danom biva sve nejasnija. Pojma nemam zašto. Valjda ne razumem kojoj struji pripada uprkos načinu na koji se predstavlja, kao Transformeru odana i privržena do kuršlusa koji samo što nije izbio.

U svakom slučaju u tesnoj je vezi sa strujom, kojom god, jer joj je to resorna oblast. U ovoj kolumni, možda i neprecizno, više štosa radi, pripisana Her Fliku (Transformeru), kao potčinjena ađutantkinja frau Helga. Kad kažem neprecizno, podvlačim svoj utisak o tome kojoj struji radi frau Helga.

Nekad ne mogu a da ne pomislim da je Transformer u odnosu na Zoranu podređen, a ne nadređen, te da mudraci koji su sa frau Helgom u „Her Flikovom timu“ računali i pre nego je postao PPV, znali što mi ne znamo – da je Transformerova moć mala maca spram prve dame serbiše energetike.

Kako god, tek uloga Mihajlovićeve u srpskoj vladi enigmatična je, još malo pa ko Dinkićeva, koji je pak rođen da joj bude šef. Prosto, to je prirodno – taj kadar, taj šmek, ta škola mišljenja, ta šoljica čaja. Obrnuta ekonomija i koperfild-energetika koje iščezavaju pod mudrim vođstvom drim tima. No, kako Dinkića dugo nema u Vladi, čitavih nekoliko meseci, vreme je da se vrati. Ako je, uostalom, Vučić oprostio teške reči Dinkiću, što ne bi Dinkić oprostio Vučiću onako teške optužbe za pljačku veka i prikazivanje robijaškog odela?

Kad smo kod slave u RS i Boleta minera, koji nikog nije odneo u vazduh do jednog pisca, Sretena Ugričića, pročitala sam, onako usput, jedan tekst Harisa Imamovića o jednoj, već davno napisanoj knjizi mlađahnog Vlade Kecmanovića, čitalačkoj publici poznatijeg po polemičkom tekstu „Sveta sa ormana i sveta sa kreveta“, objavljenog u Danasu.

Nekima se više dopao Basarin odgovor. Jer Sveta = Basara. O Imamovićevom tekstu nije sada i ovde reč, već o veoma upečatljivom i odličnom komentaru nepoznatog autora ispod teksta (prenele E-novine). Citiraću ga sa božićnim nadahnućem, u kontekstu minulih dešavanja:

„Jebeš pisca, pjesnika, jebeš prozu i poeziju, jebeš umjetnost i umjetnika, ako će koliko i jedan mikron podilaziti zločinu, pravdati zločin i biti zločincima na usluzi. Nema umjetnosti u poniženju i nema umjetnika u pravdanju“.

Pročitajte, dakle, i intervju koji je za „Novi Magazin“ Basara napravio sa Vučićem. Vule, siroma, ništa pod milim bogom nije rekao. Ali pročitajte, obavezno – pre apokalipse.