Ne, bogati ne plaču

Zato će stručnjaci za marketing oprezno ćutati o uticaju pomenutih šoua, na dalji raspad normalne Srbije. Čak i kada znaju koliko je stvar otišla predaleko.

Pre nekog vremena u tekstu „Orošavanje antifašizma“ citirala sam reči Umberta Eka iz „Desete tačke, Fašizam – zlo u 10 tačaka“ i ponoviću: „Svi nacistički ili fašistički udžbenici (u ostalim tačkama čitamo i svaka kultura, umetničke izvedbe, kritike umetničkih dela, intelektualnost…) poslužili su se osiromašenim vokabularom i elementarnom sintaksom kako bi u klici zatrli instrumente kompleksnog i kritičkog mišljenja. Ali moramo se pripremiti i na druge oblike novogovora, čak i kada se pojavljuju u naizgled nevinom obliku popularnih realiti-šoua.“ Sada vam kažem, to više nije važno. Novo doba, usred smo nepredvidive mutacije globalnih fašizama i „antifašizama“. Oprezno sa zaključcima.

Politika je na naslovnoj strani objavila fotografiju dečačića, kao što se objavljuju fotografije sa letovanja, samo što je dečaćić mrtav, u plićaku sa malim talasićima, dete utopljenih migranata koje je more izbacilo negde na Turskoj obali Mediterana. Vidim da se polemiše o tome zašto je mrtvo malo telo objavljeno tako „rijaliti“, dok se lica svakojakih ološa zamagljuju, a još više se zamera Politici da objavljuje takve fotografije pored reklama za početak emitovanja „Velikog brata“. Onaj ko ovo zamera Politici, zamerio bi i drugima kad bi imalo smisla tj., još nekih novina kojima ne bi bilo smešno zameriti takvo šta. Tako da se Politika samo iz razloga što je reč o ozbiljnoj štampi, našla na udaru. S pravom ili ne, nije tema teksta.

Šešelj gostovao u „Ćirilici“ sa učesnicima „Parova“. Ponašao se čak zilion puta pristojnije nego da je bio u SANU (s pravom ili ne, nije tema teksta), što već spada u domen njegove inteligencije, možda i empatičnosti s nesrećnicima, ali ni to nije tema teksta. Dok je emisija trajala pojavljivao se „kajron“ o gledanosti. Tu se vraćamo na početak teksta. Gledanost je milionska. Vrh gledanosti je možda bio baš trenutak kad je Ekrem Jevrić (internet zvezda) postavljao Šešelju pitanje o „Vendi“, ili neki drugi momenat, nije bitno. Bitno je da su se famozni „piplmetri“ usijali, da je Šešelj pažljivo izbegavao štosove i bio vrlo ozbiljan u grupaciji najblaže rečeno bizarnih likova, čije zgode i nezgode prati milionski auditorijum ove zemlje. Da li će i to doprineti da SRS preskoči cenzus, ili osvoji mnogo više iznad potrebnih pet procenata za ulazak u parlament ne znam.

Ali, šta ćemo sledeće gledati uživo? Da se na čelu psihijatrijske ustanove „Laza Lazarević“ ne nalazi veoma ozbiljna žena i doktorka Slavica Đukić Dejanović, zaista sam ubeđena, da bi TV moguli sa političkim moćnicima napravili dil, i prikazivali nam realni let iznad kukavičjeg gnezda iz te ustanove. Zanemarite što je pomenuta doktorka iz SPS-a. Ne bih je pomenula da ne mislim da je jedna od retkih koja bi u takvom slučaju dala otkaz. Tvrdim da je rijaliti po staračkim domovima, domovima za nezbrinutu decu, ometene u razvoju, sasvim logičan sledeći potez. Pa već smo imali „DNK“!? Samo odgovoran pojedinac na čelu neke od tih ustanova mogao bi da pokuša da se suprotstavi.

Dakle, ne znam da li važi i dalje ona poslovica, „spasa nam nema, propasti nećemo“. Samo, upozoravam, „rijaliti programi“ nisu zabava za narod, nego su realnost ovog naroda nad kojim je elita domaća u kandžama elite globalne izvršila svaki eksperiment, lišila ga ponosa, časti, porodičnih vrednosti, samopoštovanja i poštovanja drugog, ljubavi prema bližnjem, hleba, osnovnih uslova za preživljavanje.