Nismo (li) odavde

U tom smislu lider naprednjaka Toma Nikolić rekao je, nakon svega, umesto poruke Srbima sa severa Kosova: „Ja ne živim na Kosovu“. (Vidi mu ruke!)

Daleko „napredniji“ bio je naprednjak Pelević. On je Srbima poručio da ih je Tadić pozivom da se povuku sa barikada – izdao. Mogao je i Pelević da se pozove na fakat da je popisan u Beogradu, i nikom ništa. Pa što je onda govorio, kad Toma već neće? Zato što i ovako – nikom ništa. Pelević uvek može da promeni stranku, a Toma i Vučić u sledećoj zgodi da kažu „on nije odavde“. Mislim, nije iz SNS.

Jer, ako tako ne bi rekli, zaista bi bilo zanimljivo čuti iz kornera kako Toma ili Vučić obrazlažu u Briselu ili gde već po Evropi, koja ih je najzad prihvatila kao ravnopravne učesnike političke utakmice – svoj (a ne Pelevićev stav) da je pozivom Srbima da se sklone sa barikada, kako ne bi stradali, predsednik Srbije počinio akt izdaje? Mislim da im ni sva Montijeva marketinška sposobnost i diplomatska reputacija ne bi bili od pomoći, takav stav nema prođu u EU. Ako za EU nije dovoljan Tadićev poziv, već traže i potvrdu da je taj poziv znak hirurškog reza u politici prema Kosovu koja će uslediti, zaista bi bilo zanimljivo čuti šta predstavnici EU kažu sigurnim pretendentima na presto evropske Srbije, Tomi i Vučiću, ako sam poziv za odstupanje od politike barikada dodatno komplikuju, nazivajući ga, sitnica, činom izdaje.

Ako SNS preko Pelevića poručuje Srbima „ostanite na barikadama, ne slušajte izdajničku vlast u Beogradu“, a pri tom je prvi čovek Kosovske Mitrovice, Krstimir Pantić, član SNS, a ne, recimo, SRS (da li je gospodin Pantić ranije bio član SRS pa ju je napustio zbog antievropske politike, nisam proveravala, ali zaplet bi bio baš dramski ako jeste!?), zašto kritikuju SRS koja svojom kosovsko-barikadnom politikom samo prati istu nit po kojoj je prepoznatljiva od osnivanja?

Ako Tadić poziva Srbe da se povuku sa barikada delom da bi sačuvali svoje živote, delom da bi pred 9. situaciju koliko-toliko Tadić držao pod kontrolom, nejasno je onda zašto DS (bar do juče!) odbija da se Skupština Srbije izjasni (to je zahtev Srba sa severa) da li takvu odluku prihvata, čime bi se zvanično iskristalisala državna politika. Za takvu politiku Tadić bi u parlamentu mogao imati podršku svih stranaka koje se deklarišu kao proevropski. Ili, ne bi? Za takvu politiku ne mora da se desi preokret, ali bi trebala biti jasna kao PREOKRET!

Ako postoje stranke koje u predizbornoj kampanji vode netransparentnu politiku koja građanima onemogućava uvid u njihov odnos prema perspektivama Srbije, onda bi sednica parlamenta kakvu traže LDP i radikali, bila odlična prilika da čujemo jasan stav. Dakle, ne može se Srbima sa severa koji u decembarsku ciču ulaze na barikadama poslati poruka: Parlament Srbije ne stanuje na Kosovu! Parlament jedne države od integriteta ne sme koristiti simulativne strategije prevrtljivih političara i ostavljati kosovske Srbe ni u najmanjoj nedoumici šta im je činiti ako se Srbija pita. Parlament postoji da država ne bi bila paravan za smutljivce i politikantstvo. Kao što je ministar odbrane (u poslednji čas, ali ipak!) jasno poručio funkcionerima sa severa da moraju poštovati politiku države na čijem su platnom spisku. U tom smislu, takođe, ne bi bilo loše da se u parlamentu javno odrede stvarne granice te politike.

Samo hoću da kažem: Budimo odavde. Usudimo se da budemo. U protivnom, pitanje je da li ćemo biti. U najskorijoj budućnosti.