Njujork, Njujork…

Na šta, pak, političari iz Srbije i Bosne i Srpske kada podižu do ove mere tenzije, oko stvari oko koje bi se mogli dogovoriti za minut, samo da je dogovor cilj. Nadajmo se, biće.

Rusija podržava stav Srbije da se ne meša u unutrašnje stvari RS i ne utiče na njegovo održavanje. Međutim, nakon odluke Ustavnog suda BiH o zabrani, ambasador Rusije u BiH, Petar Ivancov, izrazio je podršku Rusije održavanju referenduma. Stav Rusije je da nema razloga za stvaranje napetosti. Reklo bi se da taj stav i stav da je važno sačuvati mir, nakon mnogih zapaljivih izjava, promovišu i Ćamil Duraković i Aleksandar Vučić u Njujorku, na panelu u organizaciji Klintona.

Kako je onda moguće da deo domaće štampe na naslovnim stranama prenosi „šokantna pisma“ srpskog funkcionera Dačića kao odgovor na šokantne pretnje bošnjačkog ex političara, kao gotovu stvar: Obe strane, navodno poručuju „ako hoćete rat, imaćete ga“.

Ćamil Duraković, načelnik Srebrenice, naprotiv, izjavi Sefera Halilovića, da bi zbog referenduma protiv Srpske mogla biti upotrebljena vojska, ne pridaje nikakav značaj i smatra ih potpuno irelevantnim i nelegitimnim, budući da je reč o penzionisanom generalu vojske BiH. Vučić, pak, zbog te izjave, prenose mediji, skraćuje posetu Americi. U razgovoru za Danas, Duraković navodi da se Vučić „javno izjasnio da je protiv referenduma“. Čućemo, verujem, šta je premijer Srbije zaista rekao. Kao i da li je Halilović solo igrač ili glasnogovornik Bakira Izetbegovića, što je iz više izvora demantovano, više ili manje ubedljivo.

Reklo bi se, mnogo buke ni oko čega. Referendum će biti održan, a da li će njegove rezultate jedni poništavati drugi priznavati, videćemo. Kao što gledamo sličnu predstavu sa Kosovom. Samo što referendum u RS tvrde iz RS, nije referendum o otcepljenju, što je veoma bitna razlika.

Ipak, nemoguće je ne zapitati se, nije li neobično da u danima kada najveće svetske sile međusobno razmenjuju poruke koje zvuče kao da je rat globalnih razmera u toku, te iste sile ponovo posvećuju toliku pažnju Balkanu, trenutno Srbiji i Bosni. Posmatrano iz istorijske ravni i nije tako neobično. U oba svetska rata ovaj naš mali balkanski prostor imao je, na žalost, ogroman značaj, ulogu, i stradanja. Zato je izuzetno važno da se, koliko god bilo otvorenih pokušaja provokacija sukoba, političari koji odlučuju u Srbiji, Bosni i Republici Srpskoj, uzdrže od pretnji, teških reči i proizvodnje straha i nesigurnosti kod građana, emocija, koje lako prerastaju u mržnju, a znamo kako i gde to završava.

Ne želimo novo krvoproliće na Balkanu, zar ne? Zato mračnu politiku fabrikovanja mržnje koja se pri tom zasniva na poluistinama i podizanju bezrazložnih tenzija, mora pobediti politika koja radi u korist ljudi. Koja brani pravo na život. Ne smatram ni da zvanična Srbija i Bosna kao i Republika Srpska žele novi rat. Ali, izgleda da bi jake tenzije nekim mnogo moćnijima od kojih male balkanske državice zavise, odgovarao, na žalost, ponovo. Pred izbore u Hrvatskoj izgledalo je da smo u ratu, pa je potom sve utihnulo. Sada, pred referendum u RS, dosipa se so na još nezarasle rane u odnosima Bosne i Srbije. Razgovor Durakovića i Vučića u Njujorku otpočeo je dobro, a onda im se iz matičnih kuća poslala mračna poruka da džaba kreče. Dodik bi, ukoliko želi dobro RS, i ukoliko referendum zaista smatra demokratskim činom koji je pravo građana, a ne pretnja drugima, morao hitno da preformuliše svoje izjave pa makar se obraćao i „vojniku bez vojske koji preti praznom puškom“. Milorade, Milorade pa, kakva je to izjava i šta priziva? Nekog s vojskom ko bi pretio punom puškom?

Duraković je samo jednom elegantnom rečenicom oduzeo svaki legitimitet Halilovićevoj izjavi, a vređanjem istog, Milorad mu taj legitimitet vraća.

Kad će Milorad to razumeti, i promeniti način na koji komunicira sa javnošću? Ostaje nam da verujemo da svi koji su davali prejake izjave imaju vremena da preispitaju kojoj politici takve izjave pripadaju, i da niko od njih nema legitimitet da cele narode uvode u nove sukobe. Ni Srbija ni Bosna ni ceo region nema kapaciteta za nove militarizme. Razum i saradnja su neophodni. A referendum? Pa, šta? Biće i završiće se. Nema mesta panici.