O dobrom Aljoši duračoku

Srpski mediji kojima ništa ne može da promakne, već su povodom ove igre Tomu i Acu duračoka nazvali loš i dobar policajac ili dobar i loš, što ne zavisi od toga da li čitate sleva nadesno ili zdesna nalevo. Od čega onda zavisi na koga mediji misle kad za dvojicu u vrhu kažu da se igraju dobrog i lošeg policajca, lično mislim da zna samo kreator te igre. Evo, ja, po običaju, ne znam.

Ali, stvari u smešnoj i tragikomičnoj Srbijici pod aktuelnim duračok-rukovodstvom, glede parade u Rusiji povodom 9. maja Dana pobede nad fašizmom sve se više komplikuju, i trenutno berzanski mešetari vele da nam akcije stoje ovako. EU još nema stav kakve bi konsekvence bile ako Toma povede srpsku vojsku da maršira Moskvom slaveći kraj Drugog svetskog rata. U kabinetu na Andrićevom vencu rekli medijima: „Predsednik Republike obavestio je premijera Vlade Srbije o svojoj odluci o učešću srpskih vojnika na vojnoj paradi u Moskvi, povodom Dana pobede nad fašizmom. Premijer je veoma pozitivno reagovao na tu odluku predsednika Tomislava Nikolića“, ocenjuju za Danas sagovornici sa Andrićevog venca.

„A u kabinetu premijera Vučića juče nismo dobili potvrdu o tvrdnjama predsedničkog kabineta o pozitivnoj reakciji Vučića na odluku o marširanju srpskih vojnika na moskovskoj vojnoj paradi“.

To vam pričam. I tako o svim bitnim pitanjima. Tomjuša o svemu pita Aljošu, a Aljoša ni luk jeo ni luk mirisao, legne na peć i liže onu teglicu kavijara. Oliže je ko maca tanjir s ribljim glavama. Ma, po mome, Aljoški našem upala kašika u med. U kojoj ruskoj bajci najmlađem sinu, duračoku, dadu kavijara? Srećan je svaki ako mu dok dangubi na peći bace okrajak suvog hleba i malo uskislog boršča. A Aljoši šalju teglicu kavijara! Valjda jer je on faktor održanja jednake distance spram Amerike i spram Rusije. Jer kad Aljoša u nastupu duračokizma lupi rukom o sto, pa vikne, „niko nama neće zabraniti da marširamo gde god hoćemo“, marširaćemo, more, ako treba od Moskve do Vladivostoka, s jedne, i od Njujorka do Aljaske, s druge strane – smrzne se cela Srbija. Ali, kad ga mediji kulturno zovu i pitaju da potvrdi to što Tomjuša u novim zoknama tvrdi, Aljošu uopšte ne možeš na'vatati za izjavu. Hibernira, dok ga ne uvežbaju za sledeću tačku.

A, eto, objašnjavajući za Danas šta je odlučilo vreme posete Vučića Americi (jun?), ugledni američki profesor pretpostavio je kao jedan od mogućih faktora „zabrinutost Vašingtona u vezi sa ruskim uticajem na Balkanu“. Zasad Aljoša liže teglicu s kavijarom i ne oglašava se sa furune, al kad mu dođe žuta minuta, teško profesoru, što se usudio tačno da pretpostavi.

Tomjuši neki poručuju da skromno kao Merkelova što će, položi neko cveće u Moskvi 9. maja. E, pa, možda je i Merkelovoj Moskva poslala zokne, sigurno joj lepše stoje nego Tomi, ali, ipak. I u zoknama Merkelova valjda ne bi marširala sa zemljama pobednicama, jer, aman, ljudi, radi se o samo jednom danu 9. maju, a on, ponovimo jeste Dan pobede nad fašizmom, i kraj Drugog svetskog rata. Neverovatno da se oko toga polemiše ne samo u smešnoj Srbiji nego u svetu.

Zbog takvog stava ceo svet počinje da bude komičan, čas kao Bramerc, čas kao Srbijica. U svakom slučaju neki duračokluk. Kao da su svi totalno odlepili. O čemu je reč kada svet polemiše o 9. maju, zna li ko? Kakve veze to ima sa dnevnom politikom, ovde, u Rusiji, u SAD, Nemačkoj, ma gde?