Od Ivanjice do Ibice

Jedni podigli kredite pa utekli na odmor, ne žele da znaju kako će ih vraćati, drugi i jesu i nisu i dalje ovde u limbu i nisu sigurni da znaju šta ih snašlo. Treći planiraju kud bi na odmor, ako za egzotične destinacije nemaju para, uvek mogu da skoknu do Ivanjice. Veselo nekako, uprkos svemu. Optimizam je opijum za narod. Čitam pre neki dan tekst povodom 150. godina knjige „Alisa u Zemlji čuda“ Luisa Kerola, jedan od onih tekstova koji se ne bave ingenioznim romanom na uobičajeni način, već onim drugim „čitanjem“ tumačenjem po kojem Zemlja čuda nije bajka za decu, nego dijagnoza. Može da bude personalna, može kolektivna. Kad mačke daju pametne savete, špil karata je vladarska garda, kraljica sama sudi sama presuđuje sve igrajući kriket usput, dok ludi Šeširdžija izigrava alternativu svemu tome na čajanci koja se nikad ne završava, jer nikad i ne počinje, nema žurbe, pošto je malo društvo ali odabrano, okupljeno na čajanci, u svađi sa vremenom. Uvek je nekako vreme za čaj, tj. „fajv o klok“ (a opet nikad i nije to vreme, etc, etc). Znači, ne morate ovog leta da čitate „Alisu“. Odmor, naprotiv, i služi da se izmaknete iz vaše svakodnevice.

Čitam dalje u letnjim štivima da će plate biti veće, čitam po dva puta, ne, ne tripujem, stvarno piše, i radujem se kao malo dete. Svi ćemo biti bogati, zaposleni, i bezbedni. Kontejneri će služiti prvobitnoj nameni tj. akumulaciji nikom potrebnog kapitala. Pevušim Odu radosti… Pa, leto je, zaboga, vreme radosti. Zatim naslov: Premijer (mandatar) ne žuri da sastavi Vladu. Učitavam u tom naslovu skrivenu žaoku, onako, žaokicu. Kao, ono, izbori na juriš, mora sad i mora odmah, a vlada – kad bude biće. Ima tu istine, jakako, ali, sledeći tekst već ukazuje da se i neke stranke postizborno stvaraju, ne koalicije, već stranke, što je takođe ok. Zašto se ne bi stvorila neka stranka, kao što, evo, DS smatra da joj je vreme da se stvori ponovo. Pa, leto je. Ako sad neće, kad će. A i mi, večiti kritičari, ako sad ne kažemo, pa nek se stvaraju, kad ćemo više imati tu dozu benevalentnosti. Na zimu sigurno ne. A može li se vlada sastaviti pre nego li se zna ko je koja stranka? Ne može. Eto vidite. Kad se stranke formiraju, možda se čak i ukaže potreba za novim izborima, jer će se, opet, možda, fizionomija stranaka toliko promeniti da će to nužno zahtevati nove izbore. Posle njih bi predsednik odredio mandatara, a mandatar ne bi žurio da sastavi vladu, jer, je li, čemu žurba, i čajanka bi trajala dugo, posmatrano iz jednog ugla, dok bi druga škola analitičkog mišljenja tvrdila da čajanka nije ni počela. Eh, život u Srbiji uvek je transcendirao svaku bajku.

Vi, dragi moji, vidite da je teško razumeti i medijske i političke i ekonomske i sportske, rečju, sve oblasti ljudskog duha u Srbiji. A jul je. Zato za odmor predlažem zaista lakša štiva od Domaće Politike: Prust, Kant, Dizni, kupaći kostim, spakujte koferče i negde na odmor. Ove naše umne glave treba malo ostaviti na miru da misle i smisle izlaz za sve nas. Pa, kad se na jesen svi okupimo, možda i stvarno popijemo čaj sa novom Vladom, uz kolače, naravno, koje će nam ponuditi umesto hleba. Ali da ne završim u bezrazložnom pesimistično tonu, možda nas premijer iznenadi, pa časti i kolačićima i hlebom i igrama za koje će možda biti ponovo zadužen Tasovac. Zemlja čuda nikad nije to što vam se na prvi pogled učini da jeste. Zemlja čuda je uvek suprotno onom kako se predstavi ili kako vi logično zaključujete da mora biti. Zato, predlažem taj relaksiraniji pogled iz letnje šeme: Verujmo da oni znaju bolje. Zato smo ih i birali. Verujmo jer je apsurdno, a to je uostalom suština svake vere. Zato, opušteno, idemo na odmor… Od Ivanjice do Ibice, odmor je odmor. Pa, gde ko može. Ja preferiram lepote Srbije. Stvarno.