Okupacija u Nemanjinoj

Rekao je mom sve omiljenijem komičaru, tom američkom paketu „paloma maramica“ za srpskog Dezmonda The Slobber, pogađate – rekao je to mister Kirbiju, ambasadoru USA u Srbiji bez Rusa. Ili, po potrebi obrnuto. Čitam, gledam i priznajem, prekrstih se tri puta levom rukom. Hoće li se Srbija posle vlade The Slobbera, ostavši bez obraza, u stražnjicu kleti?

Elem, nakon ruskog ruleta koji je pokušao da odigra s mister Kirbijem, a ovaj ga prekaljeno poprskao hladnom vodom iz najnovijih modela vodenih koltova, i tako tri puta za tri dana ga „diplomatski nježno“ predriblavao da je bila tuga i radost gledati, šta se dešava The Slobberu (A.V.)?! Očito mazohizmu sklon A.V., kome nikad nije dosta packi, sastao se, Isus Kriste&Vražja materi PONOVO sa istim mister Kirbijem! Devedeset minuta su ćaskali, u kojima je Dezmond s čela srpske vlade mister Kirbiju rekao ONAJ svoj neutralni stav glede Kosova. Tema, oko koje je bar normalno da srpski premijer bude neutralan, razložan, jasan, i brine s pozicija neutralnosti o formiranju kosovske vlade! Trik pitanje za 100 dindži, da nije bilo prethodnog trodnevnog driblinga, da li bi Alek The Slobber oko poglavlja 35 ovako potukao svoj već dostignuti rekord u „servi“ (politička servilnost, a ne teniski servis, prim.aut.), ili bi rola mogla da obuhvati natruhe nekog stava, da mister Kirbiju bude manje komično.

„Našim je građanima dah stao kada je američki ambasador zatražio od Aleksandra Vučića da mu potvrdi svoju privrženost principu teritorijalnog integriteta u slučaju Ukrajine. Kakva smelost da Amerika na našem tlu testira princip koji je upravo Amerika na našem tlu trijumfalno pogazila!“, napisala je u svom autorskom komentaru jedna od najuticajnijih i svakako najobaveštenijih novinara u Srbiji, urednica lista „Politika“, Ljiljana Smajlović.

Izuzetno važan tekst, u važnim novinama, od važne javne ličnosti današnje Srbije, u ključnom trenutku. No, na tekst nije bilo reagovanja, ni zvaničnih ni nezvaničnih. Reći ćete, pa bolje što nije, pre smo se bunili, ako zvaničnici reaguju na tekstove novinara, bila bi to cenzura etc. Ali, naravno, nije to razlog nereagovanja. Ponekad zvanično ćutanje govori više nego pun autobus okupiranih likova iz Nemanjina’s street u 26 slika (ili „selfija“ šta god taj novi „idio(t)m“ značio).

U čemu je fora, da urednica, krhka ženska osoba, napiše jedan, kažu „proruski“ tekst, koji, da ga je Dezmond napisao, u Urgentnom bi nastala pometnja, u traganju za krevetom više.

Pa, na stranu da li je našim građanima zastao dah ili nije, kada je mister Kirbi pitao šta već (pre neki dan i italijanska ministarka ponovo još više od Kirbija, ali je sve prekrio zvuk autobusa via Niš), ali urednica Politike ostavlja čitaocu da sam oceni da li je Vučićeva reakcija (dve reakcije oprečne) ono što je ostavilo građane bez daha, jer mister Kirbijevu meku diplomatsku igru ne bi ni skapirali da Dezmond nije sam matirao sebe, američki, pucao sebi i Srbiji u nogu.

Pingpong nadalje srpski znalci igraju s Vučićem. Jedni mu spočitavaju Ruse, drugi Amere, on bi da se sakrije gospi Merkelovoj iza suknje, dok voda odnosi Srbiju, daleko, daleko.