Orošavanje antifašizma

Fašizam je još uvijek oko nas, ponekad neugledno obučen. Bilo bi mnogo lakše za nas kada bi se na svjetskoj sceni pojavio neko i rekao: „Želim drugi Aušvic, želim da crne košulje ponovo paradiraju italijanskim trgovima“. E, da, ali život nije tako jednostavan. Fašizam se može vratiti i pod najnevinijom maskom. Naša je dužnost da ga razotkrijemo i da upremo prstom na svaki od njegovih primjera svakog dana, na svakom mjestu na svijetu. Sloboda i oslobođenje, zadaci su kojima nikada nema kraja. Ovo su reči Umberta Eka iz „Desete tačke, Fašizam – zlo u 10 tačaka. Obratite pažnju na sledeću rečenicu:

„Svi nacistički ili fašistički udžbenici (u ostalim tačkama čitamo i svaka kultura, umetničke izvedbe, kritike umetničkih dela, intelektualnost…) poslužili su se osiromašenim vokabularom i elementarnom sintaksom kako bi u klici zatrli instrumente kompleksnog i kritičkog mišljenja. Ali moramo se pripremiti i na druge oblike novogovora, čak i kada se pojavljuju u naizgled nevinom obliku popularnih tok-šoua.“

Svedoci smo da fašizam polako ponovo postaje dominantna tema u svetu. Pogledajte kako se lideri lepo baškare u svojim papučarskim, gastronomsko-egzaktnim upozorenjima o tome kako, eto, fašizam, eto, ne spava, a eto, to nikako ne valja. (Još malo kavijara, milostivi kolega lider, ili ste vi na janjećoj dijeti?!) Evo, i regionalno, čitamo i lepa, prigodna slova o tome od Tadića i Josipovića. Sigurno ni Vučić, ni ma ko iz vlasti i opozicije ne bi imao šta tome zameriti. Ali, gospodo draga, šta ste svi vi učinili za svoje građane da išta nauče iz prošlosti, a šta ste činili i šta činite sa obrazovanjem, medijima, kulturom, kritičkim mišljenjem, jedinim preventivnim cjepivima, tj. vakcinama protiv fašizma? Svet gori, a babe se režirano češljaju, ili orošavaju vagine, za udarne naslovnice vaših medija, hm?

Prvo obeležje fašizma jeste kult tradicije, a tradicionalizam implicira odbacivanje moderne. Nema u tradiciji ničeg lošeg sem kada se zloupotrebi. Tradicija je muzejska, benigna. Modernost je angažovana, opasna.

Ali, modernosti danas ne preti opasnost samo od uvošćenog, ćutećeg, trpeljivog tradicionalizma, koliko od lažne modernosti i lažnog antitradicionalizma oličenog u antikulturnoj anarhiji, upravo kroz plitkepodmuklo podmetnute medijske derivate: tok-šou programe, svima razumljive doskočice, ha-ha-komentare, degradiranje neistomišljenika uličnim „novogovorom“ .

Kancelarka Merkel svakako nije oličenje sve rasprostranjenijih loših strujanja u Nemačkoj (goruće pitanje odnosa prema imigrantima), a ipak se upravo njen lik koristi kao karikaturalni simbol nove „Evrope“, po meri velikih sila. U Nemačkoj se o napadima na imigrante i marševima zastrašivanja ovih dana govori kao o pitanju na nacionalnom nivou. „Zidojče cajtung“ prenosi i detalj iz istraživanje Univerziteta u Lajpcigu koji redovno prati nivo ksenofobije i antisemitizma u Nemačkoj: „Na pitanje, ako se izuzme progon Jevreja, da li Hitler danas može da se smatra velikim vođom, čak 42,2 odsto ispitanika u Saksoniji, Anhaltu, odgovorilo je pozitivno“. Ako iko, Nemačka se pažljivo odnosila prema ovome, pa ipak rezultati su danas alarmantni. Udeo Merkelove teško da u tome uopšte postoji, a udeo onih koji su odgovorni za to možda uopšte ne treba tražiti u Nemačkoj.

Dakle, manimo se mi sukoba velikih sila, ili Čepurinovih politikantskih govora, ili, kome se, Dačiću, šta „neće dopasti“. U Moskvu, na proslavu Dana pobede nad fašizmom, ide se podignute glave i nedvosmisleno. Ne zbog Putina, za ime sveta, ne zbog prkosa Zapadu (nije li uostalom Amerika takođe slavljenica ovog datuma nad svim datumima?), nego zbog toga što je fašizam zlo u bezbroj tačaka, protiv kojeg se ljudi moraju ohrabrivati na otpor, a ne zastrašivati dnevnopolitičkim prepucavanjima velikih sila!!