Ose entropije

Toma: Aco, sine, zar ne vidiš da te tvoji i ex moji navlače da izgubimo ovo što sada imamo? Ako me podržiš, pobeđujem sigurno a ti ostaješ premijer, u čemu je problem? U kome, tačnije? Koga se to plašiš, Aleksandre?

Vučić: Ne znam šta mi je. Kad su me „oni“ onomad dovodili na vlast, lepo sam rekao, „znam ja kako ću završiti, ali neka“. Od tad je mnogo vode proteklo, odrastao sam, i činilo se da je sve ok. Sa Tomom sam odlično sarađivao, mi smo, bez dvoumljenja, tandem koji pobeđuje i koji je potreban Srbiji. Ali „oni“, ili kako Toma kaže „moji“, došli su po svoje. Teraju me da se kandidujem za predsednika. Čitao sam Getea, naravno, na nemačkom, i znam da svaki Faust kad tad plati onaj ugovor sa „mojima“.

Toma: Ipak, Aco, sine, nije još kasno. Razmisli. Ne mora da bude kao u Faustu, iskreno nisam čitao, ali sam izguglao sadržaj, bitna je poenta. Ako smo nas dvojica tim, ako veruješ u mene i ja u tebe, možemo zajedno da pobedimo „tvoje“, uz malu pomoć prijatelja, ako ih obojica iskreno smatramo prijateljima. Na kraju će te ponovo podržati i Evropa i nastavljamo gde smo stali.

Zorana, SPS, SNS i ostali važniji „moji“ (Vučićevi): Ne slušaj oca, ne slušaj oca, sruši ga, sruši ga, Alek!!!

Kako god, politička klima (a tek je početak februara) neprirodno i nepotrebno se pregrejala glede prolećnih predsedničkih izbora, i još jednom pokazala totalnu nebrigu političara o stabilnosti Države i jasnu i jedinu brigu o tome kako ili ostati na vlasti ili je se dokopati, bez obzira ne cenu koju će ponovo platiti svi građani Srbije. Kad je o opoziciji reč, najtačniju ocenu dao je profesor Dušan Pavlović (DJB) rekavši da bi strateški bilo bolje da je cela opozicija čekala da se lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić prvi izjasnio i rekao ko je kandidat SNS za predsednika Srbije.

Ovako, već je toliko kandidata, svađa, pregovora, da svako nepristrasan ostaje u neverici zar se ništa nije promenilo u svesti onih koji bi da se kandiduju ispred opozicije od poslednjih parlamentarnih izbora. Isti metod, nesložnost, međusobna nelojalnost, očijukanje sa vlašću, i stvaranje kakofonije u kojoj je teško razabrati glasove razuma, konstruktivnosti i želje da nam bude bolje.

Vučić je, očito, zastrašeniji nego što i samom sebi sme da prizna. Da nije odavno bi presekao i doneo jedinu odluku koja (sa stanovišta premijer – predsednik) može doneti pozitivan rezultat na duge staze.

Toma: Aco, sine, ne zovu ćurana na svadbu da igra, slušaj Oca.

Vučić: Ne bih se ja kandidovao, ali tolike afere su otvorili „moji“, najgore mi je s tim Zlatiborom.

Otkud ja znam čiji je i s kim se u prošlosti slikao. Da je bilo do mene smenio bih ga još onda kad je Voja prvi put na konferenciji SRS izneo podatke o njemu, jer svi znamo da Voja sve zna. Evo, sad su se setili. Nije njima do Zlatibora ni do Tare, nego da mene kriminalizuju. Pa onaj kompletni idiotluk u Vulinovim kolima, i da ne nabrajam. A sve zato da se ne usudim ponovo na parlamentarne izbore.

Dačić: Ili Vučić ili sveta smak.

Bajatović: Sudbinu ne izazivati samo Vučića kandidovati.

Zorana: I ja kažem, i ja, zuuu…

Toma: Aco, sine, sve ti je jasno. Sam odluči.

Vučić: Biti ili ne biti to je pitanje.

Zorana, SPS, SNS i ostali važniji „moji“ (Vučićevi): Ne glupiraj se, jer ima i onaj Vinaverov prevod te rečenice: „Trt-mrt život ili smrt“.

Toma: Sve je jasno, ko ima oči da vidi.

Zorana, SPS, SNS i ostali važniji „moji“ (Vučićevi): Ne slušaj oca, ne slušaj oca, sruši ga, sruši ga, Alek!!!

Vučić: Ako razočaram sve svoje moralne kriterijume, ako izneverim najbolji deo sebe – Tomo, oprosti mi. Jači su bili i onda i danas.

Toma: Malodušnost je greh, koliko i oholost. Oslobodi se oba, Aco, sine. Ima još vremena.

Opozicija: Aman, Vučiću, izjasni se.

Zorana, SPS, SNS i ostali važniji „moji“ (Vučićevi): Nema On šta da se izjašnjava. Mi smo odlučili. Kad se Dačić vrati sa Molitvenog doručka, izaći ćemo s kandidatom. Uostalom, tamo je i Vuk.

Opozicija: Zašto kažete Vuk, želeći da svi misle na Jeremića? S Dačićem je Drašković u Vašingtonu, tek da preciziramo. Vučiću, izjasni se samostalno. Ili, ne smeš? Kad si ti bio samostalan?

Vučić: Počeo sam da se osećam sigurno, i sad me ponovo guraju u polje totalne destrukcije, spram sebe i spram Srbije.

Toma: Budi samostalan, sada je vreme za istorijske poteze. Drugu takvu priliku nećeš imati, Aleksandre.

Zorana, SPS, SNS i ostali važniji „moji“ (Vučićevi): Ne slušaj oca, ne slušaj oca, sruši ga, sruši ga, Alek!!! Ako je ambis nije lav.

Vučić: Dosta je bilo!!!

Radulović: Zvali ste me, Vučiću?