Ostasmo na Rači

Detalji izmena, koje predlaže Brisel, kako je tada još uoči sastanka Ešton i Tadića za RFE izjavila portparolka visoke predstavnice unije, ne mogu biti dostupni javnosti, ali su njegovi elementi sadržani u deklaraciji koju je Ešton saopštila 22. jula, nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP). Inače, prema istom izvoru, Političko-bezbednosni komitet unije zaključio je da postoji „ozbiljna predanost Srbije“ (sic!) za dogovor o usaglašenom pristupu predstojećoj raspravi o Kosovu. Što bi rekao jedan naš ministar poznat po načitanosti: „Misiiim, šta reći“? E, sad ono što je ovde još zanimljivo jeste odgovor koji je Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije dao na pitanje „da li tekst iz kojeg se izostavlja rečenica da je jednostrana secesija neprihvatljiv način rešavanja problema, zapravo dovodi u pitanje i sam smisao podnošenja Rezolucije“. Vargin odgovor glasi: „Ne“. Na isto pitanje o smislu, nakon nepovoljnog odgovora MSP na pitanje koje mu je zvanična Srbija postavila o pravu Kosova na samoopredeljenje, Jeremić je odgovorio identično i ponudio ostavku ako greši. Nekog budućeg prvaka na psiho-testiranju kad su pitali da li zna šta je smisao (reč koju je dete prethodno samo upotrebilo objašnjavajući nešto), budući prvak je precizirao: „Smisao je nešto što ima smisla“. Već je besmisleno izražavati čuđenje nad činjenicom da odrasli ljudi na tako odgovornim državnim funkcijama ne poznaju ovu odliku smisla, pa makar i u formi prvakove tautologije. Jer, dovraga, smisao jeste nešto što ima smisla. Sve drugo nema smisla, gospodo. Ali, ni tu nije kraj. Imam još dve zanimljivosti iz bogate riznice smislenosti naših političara. Prva, takođe, ima veze s Rezolucijom i izrekao je profesor i poslanik Dragoljub Mićunović. Zbog druge sam skoknula do Rače. Idemo redom.

Objašnjavajući pre par nedelja celu onu prvobitnu zapetljanciju oko naše-vaše-ničije Rezolucije, Dragoljub Mićunović doslovno je izjavio sledeće: „Tu je nažalost došlo do nesporazuma. Želeli smo da to uradimo zajedno sa Evropskom unijom. Naš osnovni strateški cilj jeste ulazak u Evropsku uniju. Zato nismo želeli da povučemo nijedan potez koji bi nas doveo u bilo kakav konflikt sa Evropskom unijom. Počeli smo razgovor o tome kako bi izgledao taj tekst. Mi smo dali predlog tog teksta i trebalo je dva-tri dana da traju konsultacije“. I šta se desilo, pa nam sreću pokvarilo? Ključan odgovor na to u nastavku izjave D. Mićunovića: „Došlo je do nekih obaveštenja, preko diplomatskih kanala, da će Albanija podneti Rezoluciju. Da nas ne bi pretekla u toj Rezoluciji, naše ministarstvo je poslalo taj (onaj, prim. aut.) tekst“. Ne znam, čitaoče, kako vi, ali ja nemam reči kojima bih mogla komentarisati ovu špageti-vestern verziju džemsbondovskog pogleda na svet. Sve i da je špijunaža majka svih politika, pouzdanost i ažurnost izvora atributi su ozbiljne države. Ako se već, je li, oslanja na „preko diplomatskih kanala“, pa još u ceo kontekst umeće Albaniju! Koja je ovo godina, decenija, vek, planeta? Volela bih da se onaj prvak kandiduje na sledećim izborima, da se naslušamo nekih mudrih izjava. Poželi se čovek, s vremena na vreme da čuje i nešto smisleno. I, najzad,kad smo kod želje za smislom stižemo pravo na Tadić-Dodikovu ćupriju na Rači. Samoj ćupriji svako dobro, ali mi ostajemo u njenom političkom „značenju“.

Tamo je, elem, predsednik Tadić (pre susreta sa Eštonovom) izgovorio ovo: „Na ovaj način Srbija se vraća među one zemlje EU koje grade mostove“(!). Budiboksnama. A državni mediji su se baš istakli račanskom prigodom, uz obavezno podsećanje na starog šmekera Boru Drljaču i objavili prigodne izveštaje o tome da mala iz njegovog hita više neće plakati jer je Bora osto na Rači!

Samo ako se imala u vidu najnovija odluka o suspenziji poseta političara iz Beograda koju je pre samo nekoliko nedelja doneo predsednik vlade Kosova Hašim Tači, i o tome obavestio specijalnog predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta, ova prenaglašena ceremonija na Rači, sa svim pratećim cirkusom kad mu zaista vreme nije, ima neki smisao. Psihološki. Dati izbezumljenom narodu novi simulakrum državne ozbiljnosti i samobitnosti. Pitate se, nakon svega, šta je to s našim visokim zvaničnicima? S predizborne tačke gledišta, nije im ništa.

Ali, Đerđ Soroš je, podsetiću, negde napisao: „U politici se može lako manipulisati percepcijama realnosti biračkog tela. Razlog zbog kojeg demokratska politika vodi manipulaciji jeste u tome što političari ne teže da kažu istinu. Oni žele da dobiju izbore, a najbolji način da se to postigne je da iskrive realnost u svoju korist. Razdvajanje vlasti, sloboda govora i slobodni izbori ne mogu sami obezbediti otvoreno društvo; potrebna je i snažna posvećenost traženju istine.“ U protivnom, ostasmo na Rači.