Patriotske babuške

Dalje, pitam se da li Vladimir Vladimirovič i kada posećuje bogate i moćne države ponese sa sobom obe svoje prirode: božansku i ljudsku, ili samo ojađene i osiromašene narode posećuje na ovako neobičan način kojim je Srbiju počastvovao. Neočekivano vreme posete plus neobično ponašanje gosta, ostavljaju nedoumicu.

No, ostavši kod kuće, očito sam bila bolje sreće od Beograđana koji su zbog posete Vladimira Vladimiroviča gostoljubivo otrpeli opsadno stanje po prestoničkim ulicama. Time ne želim da kažem da su mere obezbeđenja koje u Beogradu dobijaju svi gosti Putinovog ranga (Bajden, Hilari Klinton, etc.) bile nepotrebne, kako vidim da zaključuju kolege ruske agencije Itar-Tas, zadivljeni elegantnom lakoćom prijema koji je Putin imao u Sloveniji, za razliku od ovog u Beogradu koji se vodećoj ruskoj agenciji, eto, nije dopao. Ne znajući šta se pričalo iza zatvorenih vrata i verujući na reč medijima koji izveštavaju da je V. V. Putin u Beograd „doneo paket od deset milijardi dolara za projekte“ nadam se da će sve to zaista izaći na dobro za Srbiju, ali kao pažljivi posmatrač onoga što se u TV izveštajima dalo videti, moram da primetim da mi je viđeno izazvalo osećaj nelagodnosti. Koliko je Itar-Tas bila zgranuta dezorganizacijom konferencije za novinare i merama obezbeđenja koje je dužio Ivica Dačić, ništa manje je moja malenkost bila neprijatno iznenađena samim tokom te presice, šturim odgovorima ruskog predsednika, kao i uopšte ponašanjem Vladimira Vladimiroviča na početku razgovora sa Borisom Tadićem, što smo videli na RTS. Očito, ubeđen u vlastitu harizmu, ruski premijer je izgleda smatrao da će mu za razgovor sa srpskim predsednikom lepše stajati egzotična poza i držanje opričnika nego uglađeni maniri i makar minimalna naznaka poštovanja domaćina. Možda bi pouka koju bi ne samo Tadić već Srbi uopšte mogli izvući iz ovog slučaja mogla glasiti: Četiri stuba spoljne politike su svakako važna, ali samo u slučaju kada je prethodno jasno da je Srbija na prvom i najvažnijem mestu. Poseta Medvedeva ili nedavna poseta velikog ruskog umetnika Nikite Mihalkova, bile su nešto sasvim drugo od ove iznenadne i poluskandalozne vizite.

Vratimo se izveštavanju domaćih medija o zbivanjima na Marakani. List Danas preneo je u sredu vest da se po dolasku Putina stadionom prolomila ruska pesma „Kalinka“ kao i da su osim navijačkih i ruskih pesama, pevali i pogrdne pesme protiv predsednika Srbije Borisa Tadića i fudbalskih čelnika u zemlji.

Blic još navodi da su navijači na severnoj tribini razvili transparent na ruskom jeziku koji u prevodu glasi: „Stariji brate, poljubi majku našu i kaži joj, kaži, da smo je dostojni i da se borimo i da ćemo se boriti, i da je volimo.“ Putina su u loži „Pet Zvezdinih zvezda“ dočekali predsednik Fudbalskog kluba Vladan Lukić i prvi čovek Sportskog društva Petar Škundrić koji su mu poklonili klupski dres broj jedan i obasuli ga prigodnim poklonima. Od džudo kluba, kao bivši džudista, dobio je kimono, a pored njega (!?) sedeli su i predstavnici Udruženja bajkera Srbije (u čijim redovima je niški ogranak moskovskih „Noćnih vukova“). Oni su ga dočekali ispred stadiona na motorima.

Ako dobro razumem, navijači su skupa sa klupskom upravom u nekoj vrsti pomamnog transa klicali ruskom, dok su pogrdne pesme i psovke upućivali srpskom predsedniku? Onom istom Borisu Tadiću koji je posetivši Moskvu pričao (bez ikakve potrebe) o tome kako svi u njegovoj porodici nose ruska imena počev od njega, preko supruge mu Tanje, i ćerkica Maše i Anje. Onom istom Tadiću koji je nadmenom Putinu i sada u Beogradu snishodljivo ponavljao mit o rusko-srpskim sličnostima. Napokon, na Marakani su, dakle, zviždali onom Tadiću koga prozapadne snage u Srbiji neprestano kritikuju zbog odnosa prema Rusiji, a proruske zbog koketiranja sa evrofanaticima? O čemu je ovde reč?

Poseta ruskog premijera, smeštena na repu njegove posete Ljubljani u svega pet sati zarad kojih su siroti Srbi imali vanredno stanje u Beogradu, nije, naravno, nanela nikakvu štetu Srbiji, ali nije ostavila nikakav dobar ni vedar utisak, uprkos trudu. Potvrđeno je da se u Srbiji stvarno ne zna ko pije a ko plaća. Lider LDP (otkud to?) zahteva od vlade da se izjasni kakav je stav Srbije prema bombardovanju Libije dan uoči dolaska Putina. „Ne može tako, reče Jovanović, prvo smo bili Gadafijevi cirkusanti, sad Obamini.“ Ne znam da li je upotrebio reč „cirkusanti“, ali smisao je taj. Tačno. Tome samo treba dodati, ni Putinovi cirkusanti, vala!