Na Dan Narodne biblioteke i okolo, itd, svi se političari nekako sjatiše u ovu, kako bi se reklo, instituciju od nacionalnog značaja. Predsednik Srbije prihvatio je poziv da bude pokrovitelj Narodne biblioteke Srbije i na obeležavanju dana te institucije poručio da Šekspir, ipak, više vredi nego meze uz Tomovaču sa sve onimčuvenim antišekspirovskim parom kobasica. Dobro.
To je predsednik, zvali ga ovi iz NBS, a kumstvo se ne odbija. Ali što se Dačić, naš a briselski, baš u NBS jadao novinarima o tome da ide u Brisel, a da ne zna čemu sve to – nije jasno.
Mislim, ima toliko mesta gde može da se priča o Tačiju, Briselu, dijalogu, nezavisnosti Kosova, našem (ne)pristajanju, žutoj kući, itd. Što baš u NBS? Dačić je, mada se trudi da ostavi suprotan utisak, obrazovan čovek. Verujem da je za razliku od većine političara često posećivao biblioteke.
Ipak, čini se da je ovih dana, kada ta institucija slavi neki jubilej, od v.d. diše NBS, nekako čehovljevsko-aparatčikovski nekorektno da Dačić, čovek koji je po kratkom postupku kao ministar policije prethodne Vlade smenio prethodnog upravnika NBS, nesretnog Sretena Ugričića, drži u NBS neke razgovore s novinarima.
Ali, kod nas je zaista sve cirkuska šatra: Ministar kulture greškom otvara Sajam turizma, a ministar policije, teoretski „egzekutor“ eksupravnika NBS zaseo u NBS kojoj je, opet, sveti Toma Akvinski pokrovitelj. Reč pokrovitelj u kulturi Srbije, pa još kad se stavi u kontekst NBS, neodoljivo asocira na reč „krotitelj“.
Tako ukroćenoj NBS, kakva je danas, ministar poljoprivrede mogao je da donese mleko na dar, a ministar turizma da je svečano, greškom, otvori umesto Sajma stočarstva. Ne znam, možda sve to tako treba. Naslov u Politici: „SNS na vrhuncu, Vučić najpošteniji, prema istraživanjima“. I ja verujem istraživanjima. Egzaktna je to stvar. A i DS je i dalje defanzivna, i ko je ne voli, ovih dana plače nad njenom sudbinom.
Zanimljivo mi bi da pročitam mali tekst kojim je propraćeno postavljanje predstave „Mladi Staljin“ na sceni Šabačkog pozorišta, u režiji Nebojše Bradića. U fokusu je odnos Bulgakova i Staljina. Kaže Bradić: „Bulgakov hoće moć, Staljin hoće kreativnost“. Predstava rađena po drami „Saradnici“ Dž. Hodžisa, i hit je u Londonu.
„U beogradskim teatrima nije bilo interesovanja za tekst“, kaže Bradić. Ne znadoh ništa o tome da je Bulgakov hteo moć, a Staljin kreativnost, verujem, jedna u nizu interpretacija. Ali, ta pervertiranost odnosa saradnje „kulturnjaka“ i „moćnika“ jeste večita i mračna tema.
Čini mi se da odavno nije bila tako aktuelna u Srbiji kao danas, mada pre na jedan način groteske, nego tragedije. Nemamo mi više snage za tragediju. Za kjako štivo. Nelagodnost u kulturi postala je uslov napredovanja u istoj.
Ipak, sa interesovanjem ću pogledati predstavu „Mladi Staljin“, uprkos svim bradićevskim nečinjenjima iz doba ministrovanja. U NBS pak još dugo neću imati srca da uđem.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
