Podlost i predrasude

U protivnom, ako se budući ministar policije bude birao po količini putera koji ima na glavi, zbog čega će biti pogodan za razne nepodopštine, bolje je da buduća vlast sve to reši između sebe, a da građane poštedi, jer bi sve drugo bila drskost bez presedana. Ovaj tekst odnosi se samo na sve velike stranke koje pretenduju na ovo ministarstvo. Da bi izbegli slučaj Kurte i Murte.

I do sada su građani teško razabirali količinu podmetanja te sprege korupcije i kriminala, a posle ovih izbora skoro da je nemoguće shvatiti šta se dešava u vrhu establišmenta. Šta je tim ljudima? Zašto toliko muljaju? O čijem trošku? Jedna od najiritantnijih svakako je ujdurma oko budućeg ministra policije. Jer, ako čitamo, recimo, šta nam političari poručuju po novinama, koje čas kvalifikuju mafijaškim, crnoudbaškim, a čas su sa njima rod rođeni, i svako malo daju im intervjue, ispalo bi da je svaki pretendent za prvog policajca ujedno i puteraš, pa optužuje svakog ko mu stoji na putu do fotelje, ali kad mu puter razmažu, naglo zaćuti ili povlači te optužbe kao da mu je maca progutala jezik. Da li građani Srbije žele takve ministre za bilo koji resor, a posebno za resor policije? Sigurno ne, ali ko ih pita. Pa molim vas, eto, koga ne nervira tekući ministar Jočic? Javnost ima puno pravo da ga kritikuje, kao i novinari. Ali, da li to moralno pravo imaju oni politički „čistunci“, pretendenti na ovo ministarstvo, koji ga najviše napadaju, sve dok im neko ne osveži sećanje na vlastitu biografiju, pa zaćute do daljnjeg. U prvom planu tih napada je noć Legijine predaje, u kojoj je Jočić, vele, neovlašćeno sa njim razgovarao. O ovom, zbilja mučnom događaju, javnost, koju truju sa svih strana, do danas nije dobila jasnu, potpunu i zvaničnu informaciju. Šta je i zašto Jočić razgovarao sa prvooptuženim za ubistvo premijera Đinđića, te ko je sve te noći i zašto razgovarao sa Legijom, to objašnjenje nam, ako ima pravde, duguju i Koštunica i Jočić. Ali, podvlačim, ali!! Da li se mogu blanko prihvatiti, od strane interesnih grupa, a ujedno pretendenata na mesto ministra policije, optužbe po štampi da je ta noć o kojoj javnost nema gotovo nikakvih informacija, dokaz o „sprezi“ Jočića sa Legijom, dok sa svih strana sve bruji od kontraoptužbi, na račun tih istih pretendenata, a optužuju ih i javne ličnosti, koje ni Jočiću nipošto i nikako nisu naklonjene. Zašto bismo onda, bez dokaza o jednima i o drugima, verovali bilo kojoj pretendentskoj grupi? Znate, neko može verovati ovom, neko onom političaru. Na reč, na lepe oči. Neko veruje Dani Drašković, ženi koja je izgubila rođenog brata, pa je teško odbaciti tek tako sve o čemu ona govori. Ali ona, ako se ne varam, ne štedi ni Jočića, ali ni razne kontrajočiće. Neko opet, ne veruje nikome, s pravom, takođe. Ali, neki red se u svim tim optužbama na račun najviših zvaničnika, a od strane takođe zvaničnika, mora uspostaviti, države i građana radi.

Najgore od svega u svim ovim godinama do danas, nije samo olako izricanje optužbi, već i još lakše prelaženje i trud za što bržim zaboravom optužbi. Ima li onda nekorumpiranih? Niko od građana nije više u stanju da prati brzinu teških reči, a kamoli da shvati zašto su izrečene. Da li se, na primer, još ko seća, šta je tačno Aleksandar Vučić rekao Draganu Šutanovcu na državnoj TV, u emisiji Upitnik par dana pred protekle izbore? Izuzetno teške optužbe. Konsternirana javnost do danas čeka oštru Šutanovčevu reakciju, demanti, tužbu… Ali, umesto toga, Šutanovac se pred izbore radije bavio kritikom Koštuničinog „slušanja“ koncerta Arkanove udovice, a onda, ako je verovati novinama, sedeo na sportskom turniru, koji se u znak sećanja na Arkana, u prisustvu Arkanove udovice održava valjda svake godine. Možda novine lažu, možda Šutanovac nije bio tamo. On nije demantovao, a g. Palma kaže da je bio, jer voli čovek (Šutanovac) sport. OK. Ali, u čemu je razlika između koncerta u čast neke nove godine, i sportskog turnira u čast Arkana, ako je za Šutanovca sporna Arkanova udova, a ne muzika, to sam Bog zna.