Politika i Dobro

U Politici čitam: „Mihael Rot državni ministar za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke poručio je: „Ako je Srbija odlučna u svojoj nameri da bude deo Evropske unije, a ne Rusije, onda vas Nemačka podržava u tom pravcu.“ „Ako je baš tako rekao“.

Nastavak obe priče je u obnavljanju verbalnih podela u Srbiji, tačnije u samom vrhu vlasti, oko ulaska u EU, i Rusije. Ako je podela uopšte oko toga. Kako god, tek, pljušte teške reči, Dačić odgovara Rotu, LDP odgovara da će Dačićeve izjave ugroziti „mir i stabilnost u regionu“, izvori bliski Rotu kažu da nije pominjao Rusiju… Politika svoj tekst o ovom slučaju završava rečima Gordane Čomić (DS) koja smatra da naši ne treba da se mešaju u to šta Rot priča sa studentima, jer kad priča zvanično to je drugačije. Ali („u stilu iskusne tviterašice“ zaključuje Čomić): „Dečaci su takvi – neizdrž“.

Nema medija koji se nije bavio ovom temom. A tema našeg teksta je održavanje sukoba u vrhu vlasti.

Ako se ne sukobljava sa opozicijom vlast se sukobljava sa sobom, po raznim pitanjima. Od hrvatskih izbora do šetnje Jankovićevog kučeta! Čitam čak i to da je sukob Janković i Vučića bezazlen, jer je taj sukob koristan obojici. Ne znam za njih dvojicu, ali većina sukoba u vrhu je takva.

Takvi su i predizborni sukobi i uvrede između vlasti i opozicije. Složićemo se oko toga da je bolje i da fingiraju sukobe nego da se svađaju stvarno. Bolje je, apsolutno, ali za njih. Neprestana i zbunjujuća tenzija unutar srpskog državnog vrha, pogubna je po celu Srbiju. Tu se vraćamo pitanju da li vlast postoji radi vlasti ili radi služenja Državi i narodu? Čije dobro je značajnije? Čija korist? Čiji mir? Kome se između ostalog zatvaraju usta što je vlast glasnija u svojim sukobima? Narod nema pravo na mišljenje, tu su oni koje je birao da misle umesto njega. Narod više ne sme da misli o Ustavu, recimo, da vaga i odmerava dobro i loše, o sistemu obrazovanja, kulturi, ne sme da misli o spoljnoj politici… Samo o tome kako da preživi. Toliko „nemišljenje“ i nemanje prava glasa ukazuju uzalud iskreni stručnjaci za posledicu ima kolektivnu frustraciju, gde se tzv. kolektivno nesvesno pretače u takođe, ogromnu tenziju, koja na žalost završava sa svakodnevnim tragičnim događajima u Srbiji.

Dajte promenite taj paternalizam vi sa vrha. To agresivno pasivno disciplinovanje naroda „jer je raja ka’ ostala marva“. Olabavite taj sistem u kome vi imate prava na sve. Krenite od ukidanja prava da se javno sukobljavate. Da izgovarajući jednu rečenicu potiskujete volju naroda da vas pita ono što bi pitao da mu niste vešto začepili usta.

Razumem da gospodinu Klarku ne možete zabraniti da razvije biznis na Kosovu, ali osmislite način kako o tome govoriti javno, lekovito, i pustite narod da ispolji svoj stav. To nije stvar demokratije, već mentalne higijene društva koje se ne temelji na robovlasništvu već na težnji ka slobodi, sreći i ljudskom dostojanstvu svakog pojedinca.

Prestanite i da „reč“ Kosovo zamenjujete „rečju“ Rusija. Pa je lakše da se svađate oko toga da li ste vi, vlast Srbije, za EU ili Rusiju, a u društvu stvarate informbirovsku psihozu, umesto da priznate da sve vreme govorimo o Kosovu, da nemate rešenja na stolu, i da je preteško pitanje. Svi će vas razumeti i odahnuti.

Dajte malo minimum pristojnosti u vašem javnom međusobnom ponašanju. Jer sve što uradite i izgovorite negativno, transponujete na građane.

Čitam ovih dana koliko se svi hvataju za dobrotu glumca Slavka Štimca. I verujem da se hvataju iskreno. Jer i oni koji svesno čine loše stvari žude za pravednošću, za promenom, žude da budu bolji. Inače sve što rade gubi smisao. Odjednom je, pogledajte, Slavko uzor i potreba svima. Suze im istinske na oči nagoni. Šteta je što to traje kratko. Takva katarza hitno je potrebna srpskoj vrhuški ogrezloj u mimikriji, proizvodnji sukoba fingiranih ili stvarnih, gušenju najplemenitijih emocija promovisanjem najnižih strasti, putem medija koji jesu slobodni „od“, ali koji tek moraju naučiti da budu slobodni „za“.

Za sednicu vlade, recimo, sa jedinom tačkom: Kako ostvariti i popularisati Dobro u Srbiji?