Predizborne metle

Izborna kampanja „još nije počela“, a već smo u blatu do guše. Politikantskom i medijskom. Gotovo je nemoguće razabrati se u gustom pletivu intriga, mimikrije, međusobnih optuživanja, prekonoćnih saveza, prekodnevnih raskida tih saveza, i ostalih mnogobrojnih nejestivih „đakonija“ sa bogate groteskne trpeze koju – uveliko se pitam – da li učesnici i kreatori svega navedenog, uopšte i nude građanima? Ili je ovo predjelo rezervisano za njih same, dok oko stola ne posedaju koliko toliko u nekom hipotetičkom redu, pa makar sve na kraju ličilo na čajanku Ludog Šeširdžije, što će, ipak, biti neki pomak, u odnosu na ovo sadašnje međusobno izmicanje stolica, krađu escajga sa stola, šoljica iz kojih bi se pilo i ostalih predaktivnosti koje onemogućavaju makar to – makar privid normalnosti okupljanjem oko izbornog stola kao kod većine poznatih nam država.

Otud ova medijska „prethodnica“ i deluje tako šablonizovano i hermetično. Naime, samo učesnici u pripremnim svađama i optuživanjima pre izbora, kao kakvo posvećeno bratstvo, znaju, ili bar se pažljivo, kao po minskom polju kreću po obodima politike, po zacrtanoj mapi (šablonu). Pa i kada nama izgleda da perje ozbiljno leti na sve strane, oni koji se čerupaju znaju dokle smeju. Pravila su trenutno sve. Zato u toj predizbornoj igri još uvek ponajmanje učestvuju sami političari, igra se na totalnu siguricu. Takva igra je, naravno, isključujuća za sve nas ostale, kojima osim čuđenja i posmatranja sa strane, ne preostaje mnogo toga. Možemo, eventualno, da uzmemo neke teme repete: Šta mislimo o Mari Šerifović u Narodnom pozorištu, šta mislimo o meteorološkom vremenu, o društvenim mrežama kao takvim, rijaliti programima…Izborima i ovim pre izbora, za sad mogu da se bave samo medijsko-analitički „specijalci“. Zato su novinari, u većini, između ostalog, na goloj ledini, jer zbilja, otkud pare, ako smo u takvoj kampanji, a sve te koji se sada blatače treba odnekud i dobrano platiti.

Nedavno je u emisiji na lokalnoj TV, gostujući sa Borkom Stefanovićem i, D. Šutanovcem, Vojislav Šešelj postavio pitanje zašto su u sred kampanje na svim televizijama, po štampi i kojegde samo „analitičari“ (dodajem i specijalni novinari), kao da će narod birati njih, a ne političare i stranke. Zanimljivo je da to, sasvim na mestu pitanje, ne postavlja niko drugi od političara. To znači da većini odgovara analitičko predizborno rigidno pospremanje. Da li je strah političara toliki i želja da ovi ispred njih sve počiste pa da idu na sigurno, da li su političari došli u raskorak sa temporalnošću, kada i Gugl postaje prespor, jer tek što ukucaju pitanje, ono je već passe, već je rođen novi problem, nova afera… Ali, šta su onda vodeći političari u predizbornoj kampanji, ako na svakog treba da idu troje u odbrani i troje u napadu? Šta su? Puke marionete, ili otplatnici svojih dugovanja iz prošlosti. Kao u onoj narodnoj „dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da izađe, (ili ostane po svaku cenu)“.

Tek, i da niko ne vuče konce, jedni te isti političari su neprestano u igri. Malo ko nov i bez tereta prošlosti u kojoj su se ili obogatili ili već na neki način izblamirali učestvuje u političkom životu. Zato za većinu sve što osvoje je čist ćar. Nama ostaje da sačekamo da i ovi izbori prođu. Da se još nekoliko puta politička scena raščisti, regeneriše, da zaista jednom dođemo do izbora na kojima nam neće biti „blam“ da glasamo. Zato je ovaj kal koji nemoćni gledamo, velika škola za građane Srbije. I to je jedina korist od trenutnih predizbornih dešavanja.