Prijatelji, etc.

Sada je već jasno da su sve tačke ove nadrealne transverzale zaista povezane, a preciznom DNK analizom možda bi smo mogli utvrditi i neke uzroke patogenih promena društvenog tkiva Srbije.

Čelsi Hendler, do skora Srbima nepoznata šoumenka neke lokalne američke TV, uspela je da protiv sebe (na radost vlastite karijere) mobiliše više internet hejtera sa sve Draganom, nego što bi Dragan („često boljševičko ime“ po serioznom Čelsinom tumačenju) mogao da digne u odbranu Kosova, sve i da nije takav pacifista kakav vaistinu jeste, i sve da onaj Borko nije onako uspešan pregovarač koji iako mlad već zna znanje o tome da kome zakon leži u topuzu taj mora da je već odavno članica NATO, ili se s topuzom ne igra da mu se o glavu ne razbije. Elem, Šutanovac je poentirao u svom drugom patriotskom reagovanju (bez korišćenja zastarelih patriotskih pomagala u vidu Filipa Višnjića, Đure Jakšića, Milana Rakića itd.) na straobalna i po Srbiju prosto pogubna sadistička i obogaćeno uranijumska iživljavanja vesele plavuše s imenom ministra vojnog i Srbijom, zeznutom zemljom čiji se ministar vojni zabavlja pišući protiv koncerta naduvane pionirke Ejmi Vajnhaus po globalnim mrežama, dok se usamljeni Borko Stef. preganja s Editom oko najskuplje srpske reči!! (Srbi s neta, i sa ovog Sveta, da ste nešto Čelsi Hendlerova zar ne biste i vi braćo draga?).

U tom svom reagovanju Šutanovac je poručio neobuzdanoj lepotici da mi Srbi ne trpimo da nas niko bije ako to već ne čini iz sofisticiranog oružja s pametnim bombama a ne bombastičnim šalama. Ali, najvažnije, Vojni je (proročki, pre završnice i trijumfa u Vimbldonu) Hendlerovoj poručio da će je Nole naučiti ko su Srbi, ako već Tesla, Pupin i Mali Radojica nisu. E, to ja smatram političkom zloupotrebom imena Novaka Đokovića. Ako se kačiš po netu s nepoznatim komičarkama, sinko, kači se sam, ne poteži momka (pa bio sa njim privatno na pertu kolko hoćeš) koji je trenutno najmanji zajednički sadržalac preostalog ozbiljno narušenog ponosa nacije!

Kao što nikad nije potkačila sofisticirane moćnike koji i kad nam miroljubivo dođu u pohode pa se s našima grle ko međedi (Čedo, u pravu si, šalimo se mi iz „Vini Pua“), na sve što ih naši pitaju glede ulaska u EU odgovaraju kao i u drugim sličnim republikama: „Yes, I have no bananas“, određena medijska podrška velikom ministru u klinču sa malom Čelsi nije izostala. Mislim da su o ovoj američkoj TV voditeljki u Srbiji iskopali sve, od groba prababe koja je bila ljubomorna na pokojnu Grejs Keli, jer joj je preotela mladoženju od Monaka pred nosem, do toga da je najbolja Čelsina frendica glumica Dženifer Eniston, koja zbog Breda Pita mrzi Anđelinu Džoli iz čega logično sledi zašto mrzi i Dragana Šutanovca. Ako ste nemoćni da odmah uočite direktnu vezu čitajte o tome u pretposlednjem NINU 3157.

Nolle srećom nije ništa rekao o Hendlerovoj, a nadam se da će normalan i ostati, mada su iskušenja velika. Eto čitam u Danasu da se Šapić nada Noletovom ulasku u politiku. Polako komšije, ne može samo da se uđe da se ruši tuđe… i Đole, a sad i Nole, lepo vam je rekao. Nolle, sinko, jeste da ti je po londonskom dvorištu šetao Šerbedžija, jeste da se čudno ponašao, inače uglađeni Jeremić (smatra se da je bliski susret s IT-ijem koji se, izgleda, dogodio neposredno pre Vimbldona, o čemu je pisao Vikiliks, uticao na Jeremićevo kasnije ponašanje, mada vidim juče da se, srećom, povratio), jeste da te većinska Srbija obožava od srca, a manjinska te mrzi koliko ti se do imbecilnosti divi (šta bi dali da su na tvom mjestu?) – ostani normalan čovek. To ti je najveće sledeće iskušenje, i najveći uspeh u Srbiji i životu uopšte.

I mada je bilo preterivanja u onolikom višednevnom manijačenju s Vimbldonom i Novakom, TV B92 iskupila se u samom finišu. Da li slučajno, da li šarmantnim rezom u stilu najboljih dana devedesetdvojke, tek, prenos sa trga prekinut je u trenutku izvođenja poznatog i odličnog (za pozne kafanske trenutke) narodnjaka „Polomiću čaše od kristala“ u izvođenju Miroslava Ilića. I u tom trenu – Yes! Yes! Yes! (prim.aut.) Televizija B92 ostala je verna tradiciji, samo nešto kraćoj od vimbldonske, po kojoj se novokomponovani narodnjak, majci, neće, „ozbiljan“ („neispeglan u tonskoj“) čuti na ovoj stanici. Pogotovo ne uživo, sa prepoznatljivim ružičastim štimungom. Živela Srbija! Živeo Nolle! Živela Dženifer Eniston!