Psi od s(a)lame

I tako smo dobili, po pisanju srpske štampe, reklo bi se, čak neku vrstu antiteniskog „viteškog“ đurđevdanskog open-turnira: „Damir Dokićprotiv Australije“. Tzv. patriotska publika je frenetično opredeljena za oca – patriotu sa zoljom i mačo proizvođača rakije – a protiv ćerke, teniserke Jelene Dokić, u čijem demonizovanom liku je domaćinska Srbija sublimirala valjda sve što je u probuđenim atavizmima patrijarhalnog deseteračkog mizoginog diskursa taloženo 6 vekova unazad. Jelena, „adamsko koljeno“, počinila je nekoliko smrtnih grehova privatne prehrišćanske srpske tradicije: „izdala je oca, ogovarala ga u australijskoj štampi, zaljubila se u Hrvata“. Tako je žrtva zlostavljanja još jednom postala idealna žrtva kolektivnog nesvesnog. Kako je moguće da je medijski odijum prema Jeleni Dokićpokazao toliki nedostatak empatije ali i mizoginiju koja se graniči sa sadizmom? Na internet forumima i onih medija, inače veoma sklonih cenzurisanju komentara čitalaca, kada tom cenzurom štite integritet svojih uglednih, veoma zaštićenih komentatora – dozvoljen je javni linčJelene Dokić, koji bi žanrovski mogli da svrstamo u „pekinpoovski noar“, u ispitivanje granica odvratnog („Psi od slame“).

Tako Politika na svom internet portalu objavljuje u komentarima čitalaca: „ Pošto toliko dugo vrijeđa oca i traži isključivo u njemu opravdanje za svoje životne poraze, mora se Jeleni (koja nije više djevojčica ili tinejdžerka) skrenuti pažnja da je poslije sukoba sa ocem najprije potražila „podršku“ u onih koji su nju i njenu porodicu svojim činjenjem protjerali iz te njihove bivše domovine. To je većsamo po sebi indikativno“. Ili, takođe Politika: „Poznato je ko su bili prvi anglo-saksonski doseljenici Australije, sve kriminalci do kriminalaca poslati od strane Britanije na prevaspitavanje’’. A, tabloidi koji u čerečenju Jelene Dokićsvojim čitaocima nisu uskratili niti jednu radost, objavljuju i ovakav karakterističan komentar: „Lep primer kako ti ćerka zahvali za život što si joj podario. Hvala ti bože što imam sinove sokolove i lavove. Između „one stvari“ i roditelja, ćerka bira onu stvar…“ U stotinama komentara čitalačka publika kvaziozbiljnih i poluozbiljnih medija, takmičili su se ko će sočnije da pljune Jelenu Dokić. Onda je objavljena vest o hapšenju ovog „nenasilnog“ čoveka zbog pretnji ubistvom upućenih australijskoj ambasadorki u Bejrutu. Pardon, u Beogradu.

Uveliko pišu o psihičkoj neuravnoteženosti mlade teniserke, lečenju od depresije, i za sve to krivicu prebacuju na njen izbor momka koji je po nacionalnosti Hrvat, ali i rasipnik, itd. Niko, naravno, ne može isključiti mogućnost pogrešnih izbora Jelene Dokić, ali njeno psihičko stanje, teško da se naučno može objasniti nacionalnom pripadnošću njenog dečka, kakav god da je (možda i loš, ali takav bi mogao biti i da nije Hrvat, za ime boga!). Ako Jelena optuži oca za fizičko zlostavljanje (batine), pa čak i da pod pritiscima demantuje tu priču, jer se žrtvama uvek manipuliše, Damir Dokićje preusmeravajući svoj bes na pretnje smrću Kler Birgin, samo potvrdio Jeleninu priču. Naravno, trebalo bi da neko stručan utvrdi da li je Damir Dokićsasvim odgovoran za svoje postupke, moguće je da je i njemu neophodna pomoć. Ali praviti od njega uzor srpskog oca, graniči se sa monstruoznim. Zašto „srbovanje“ nužno za svoje uzore bira najgore momente iz nacionalne mitologije ili istorije, pored toliko svetlih primera, ostaje u domenu srpske autodestrukcije. Zašto u „mačo“ frustraciji proizvedenom nemoći „junačenja“ po Kosovu i kojekude, najviše stradaju žene i deca, cele porodice, takođe je nonsens. Koliko puta će izlivi mizoginije biti ventil za izgubljene „teritorije“ i domaćinske „snove“. U Srbiji, takva neslavna istorija se svako malo ponavlja. Setimo se srpske književnice Isidore Sekulić, jedne od najobrazovanijih žena u Evropi s početka dvadesetog veka, prve žene akademika u Evropi. Provela je život u nemilosti paternalističke, malograđanske i nacionalističke Srbije. Kada je umrla, ostalo je zabeleženo da je iz udruženja književnika potekla ideja da se na obdukciji proveri da li je bila virgo intakta!! Medijsko čerečenje Jelene Dokićnimalo se ne razlikuje. Ali je zato Sin Miladin dete za uzor??! Frojd za početnike.