Psihijatri, pacijenti & Šešelj

Idealisti: „Šešelj je možda kao grof Monte Kristo“. Poltroni su rekli: „Šešelj je Robin Hud“… Dakle, nema nekoliko nedelja da je došao, a analize, psihoanalize, autoprojekcije i ostali divani o fenomenu „Šešelj“ ne jenjavaju, pa se pitam koliko je to u raskoraku sa mantrom koja je pratila pripreme i povratak Šešelja o beznačajnosti njegovog povratka, koji u Srbiji ne znači i ne menja ništa.

Jasno je bilo i tada da je reč o političko-medijskoj besmislici bez pokrića, a sada već, nakon Rezolucije, tj. mešanja Hrvatske u „sudske odluke“ Haga i nove ludorije Tribunala, koji potražuje od Srbije svog zatvorenika da je Šešelj mnogo toga, ali sasvim sigurno beznačajni igrač – nije. Od Šešelja u Srbiji prezaju svi.

Kada je reč o dešavanjima u rascepu SRS, i analizi političkih igara i mračnih tajni oko najbitnijih ljudi te stranke koji su formirali SNS, verujem u reči koji je Šešelj izneo u intervjuu, gde tvrdi da i mada je Transformer još davnih godina vrbovan od CIA ili NLO (meni svejedno, od nekog jeste, jer za tako neobjašnjivo ponašanje nema objašnjenja), ali da će ga on, Šešelj, podržati, ako se odrekne puta u EU i približi Rusiji. To naravno ne znači da Šešelj otkriva svoje karte, niti nam pojašnjava svoju „spoljnopolitičku“ praksu s jedne i verbalnu teoriju s druge strane, ali, kako god da se Šešelj postavi, što bi se mi bavili tim metafizičkim spekulacijama, koje dolaze od najkorumpiranije i najnedržavotvornije i najalavije politikantske žgadije, koja je oprala čije je htela biografije, i natovarila ih Srbiji o vrat.

Šešeljeve analize ličnosti, međutim, ni izbliza nisu tako precizne kao analize političke situacije, što začuđuje na prvi pogled. Vučića je nazvao najveštijim manipulatorom u Evropi, Nikolića tek dotakao, o ostalima se nije mnogo izjašnjavao. Ovo izostajanje analize govori o tome da će Šešelj ostati ovde još zadugo i da su mu planovi veliki, zbog čega mu je od krupnih verbalnih napada na sve zastrašene u vlasti i opoziciji bitnije to da samo nagovesti ponešto, ostavljajući prostor za buduće delovanje. Po mom skromnom poznavanju psihologije, to govori o moći, tačnije o tome da se Šešelj oseća superiornije u odnosu na moguće protivnike, ili, sutra saradnike, ako, Šešelj tako odluči. Da je urlao i opanjkavao to bi ukazivalo na nemoć bolesnog čoveka.

Jedno ne razumem. Zašto je Šešelj u intervjuu oštro uvredio Sandu Rašković Ivić? Za razliku od svih šešeljofobičara koji se plaše da išta pozitivno izjave o Šešelju, ali svim silama pljuju svakog za koga misle da bi Šešelju to godilo zbog nečeg, na primer Vulina, Sanda Rašković Ivić je veoma jasno, čini mi se iskreno rekla o Šešelju sve kako jeste. I da je bio „na pravdi Boga, zbog verbalnog delikta 12 godina utamničen“, i da je imala lični konflikt sa njim, ali i da mu je zbog muka koje je podnosio sve oprostila, i da od Šešelja zavisi moguća saradnja sa novom DSS.

E, sad, pomenula je i da ne bi valjalo da se Šešelj vratio kao osvetnik, kao grof Monte Kristo. Šešelj je uzvratio da nije nikakav Monte Kristo, a da je Sanda R. Ivić „ćurka koja se obrela u politici“.

Sigurna sam da Šešelj zna da je Sanda Rašković Ivić (uz neke mane, koje su ravne nuli u poređenju sa svim akterima na političkoj sceni) retka, ako ne i jedina persona čije izjave danas ne izazivaju gađenje. Ne ulazim u njenu ideologiju, Dveri, i ostalo. Ali i da ulazim, ko sme da mi zameri od građanskih perjanica, zahvaljujući kojima su Dveri od marginalnog pokreta postali respektabilna snaga čak i u Vojvodini, a o državnom vrhu „veberovskog“ kalibra koje su građanisti ustoličili da ne govorim. Pa, u čemu bi onda bila krivica Sande Rašković Ivić? E, zato su joj prikačili etiketu: „Nju i novi DSS smislio je Vučić“. Kao da je Vučić tu da bi (s)mislio.