Rat koji je trajao tokom kampanje okončan je sveopštim primirjem zavađenih političara. Ovi što su prešli cenzus ljube se i grle s Vučićem. Ovi što nisu zavide im iz kornera i čekaju priliku na svoj kiss s prvim srpskim vodviljskim Oberlajtantom.
A Oberlajtant bez Vermahta, bez države takorekuć, smelo stupa, kao da već korača u crnim naleštenim čizmama i odgovarajućoj uniformi, gazeći scenografiju od hartije koja predstavlja kulise, tj. ostatak zaklane Srbije, kako su Vučićevi jurišnici donedavno govorili.
Imao kolega Milivojević u prošloj kolumni briljantnu opasku na kojoj bi mu i Ištvan K. (pisac teksta „Treći metak Branke Prpa“) mogao pozavideti, ako bi ovaj u skorije vreme pisao nešto lakanovski ogledalno glede Vučića: „Mi sa takvom kaplarskom samouverenošću“, napisao je Cvijetin, misleći na Vučića.
Vidim ga kako se ogleda pred početak nove vodviljske tačke u uniformi i crnim izglancanim čizmama, i osluškuje zatvorenih očiju. Vagnera? Ne, ne, osluškuje kako mu čizme stvarno škripe. Stvarnost te škripe je ono za šta se vodviljski oberlajtant drži u simulacijama koje se često međusobno i ne dodiruju, svaka vaška obaška, ko davljenik za slamku. Simuliraj čas tu, čas tamo, simuliraj onamo, vamo, simuliraj, simuliraj….
Dok seljacima propadaju usevi, voće, povrće,“mi gradimo“ puding – „puding gradi nas“. Inače, hranljiva vrednost pudinga i izuzetna zastupljenost vitamina i minerala toliko potrebnih srpskoj deci poznata je od davnina. Još su naše bake kad nas boli grlo, kuvale puding, razlivale ga po pionirskim maramama i vezivale nam oko guše. Ili, ako nas boli glava, skuvani puding bi sipale u šajkače i tako vruć stavljale deci na glavu. Da, naravno da se cedio, ali što iscuri oliže se, nikad mi nismo bili zemlja koja baca hranu. Do danas.
Sećam se kolika se bura svojedobno podigla oko otkrića da je Tadić kao mali sanjao more šnenokli. Puding i šnenokle? Biće tu nešto, ako Neša Čanak ne „zakuva“ riblji paprikaš i razdere se: „Skuvali ste ribe, gotovo. Jedite sad taj paprikaš, mante se pudinga i šnenokli.“ Pa, tako gledano, zaista ima dodirnih tačaka za sastav Nove Vlade, po mogućstvu bez SNS, ili sa SNS zastupljenom ko od bede. Mislim, svako ko razume suštinu vodvilja shvatiće da tako mora, poenta je da bude smešno, a smešno je ono što je neočekivano. Ako je SNS osvojila 50 procenata, to ne znači da će Vlada biti SNS-ovska. Zasad, kaparisan je visokoprocentni Rasim Ljajić.
Vlada će ličiti po sastavu na Veranovu komisiju. I to je OK. Biće, vremenom, neupitna. Ko god se ne slaže s Vladom napašće ga neko, kao da se, daleko bilo, ne slaže s nekim pojedinostima ili u principu s Veranovom komisijom. Iz te komisije su ulazili i izlazili ljudi, a da do danas ne znamo zašto su ulazili.
Danas se priča kako je taj mladi filozof i „teoretičar“ psihoanalize, na čijoj je promociji knjige „govorila psiholog“ Vesna Pešić kao i on na njenoj („Divlje društvo“), u tekstu „Treći metak Branke Prpa“ napao mnogo ljudi, žena, dece i Vukašina Obradovića. A nije – njegova jedina meta u tekstu bila je Branka Prpa. I ne samo njegova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
