Ratko i Vlado

Geneza istorije odnošenja države prema dvojici generala liči na istoriju sveopšteg ludila. Nemogućnost, pak, samog društva, svakog od nas, nezavisno od svake ideologije, da iz sudbina obojice izvedemo jedan univerzalni zaključak zasnovan na univerzalnim principima koje bismo prethodno ustanovili, takođe analizom ovih dveju sudbina, posebna je priča. A zašto nemogućnost? Pa, ili zato što nas visoka politika putem medija neprestano ometa proizvodnjom nejasnoća i dvosmislica, ili smo kolektivno, izvinjavam se, ali, ometeni u razvoju, i mentalno i moralno. Treći razlog ne mogu da dokučim.

U slučaju obojice mi se danas bavimo posledicama, ne i uzrocima. Mi ih obojicu posmatramo izolovano, kao da su dva strana tela s određenim atributima pala sa druge planete u Srbiju, i nezavisno od svih ostalih istorijskih dešavanja, nešto radili u prošlosti zbog čega „prirodno“ imaju različite tretmane. Pa čak ni oko tretmana politička elita do danas nema jedinstven stav, i ta se glomazna nejasnoća odražava na čitavo društvo. Za jedne je Mladić heroj, za druge zločinac. Za jedne je Trifunović izdajnik, za druge heroj. I ni tu nije kraj. Mladić je zločinac za mnoge koji su i danas na vlasti ili su opoziciona elita s kojom vlast računa, a ti ljudi su bili na vlasti ili takođe konstruktivno opozicionašili dok im je Mladić bivao heroj. Isti je slučaj sa Trifunovićem, i to ravno 10 godina od dolaska demokratskih „snaga“. Neko će primetiti da ipak u slučaju Mladića postoji milion puta izrečena ozbiljna potraga, rešenost, odlučnost, itd., što njegov slučaj razlikuje od Trifunovićevog o kojem nove vlasti čak ni verbalno nisu htele da saopšte šta misle. Da li je, to jest, Trifunović izdajnik i ovih dugih deset godina ili ne? Ali, sve ako se za Mladićem traga, ko sve to ne čini? Evo nakon Rasima Ljajića koji načisto svenu čovek uzaludno se zalažući i obećavajući, i konačno, diže ruke od ćorava posla, sad, Dačić, na prazan stomak, na „štesrce“, tj. pre doručka, o molitvi i da ne govorimo, i pre najavljenog susreta s Bajdenom, obećava da „činimo sve da se Mladić uhapsi“! O tempora, o mores, zar i ti, sine Dačiću, pita se negde blizu il’ daleko – Mladić, dok se Milošević prevrće pod lipom.

Iz nekoliko potresnih intervjua sa Trifunovićem, državljaninom hotel-Bristola usred prestonice „probriselske“ Srbije, pak, saznajemo da aktuelni visoki zvaničnik, ministar odbrane Šutanovac, nije smatrao, kao ni njegovi prethodnici, da bi Trifunoviću trebalo obezbediti neki kutak gde bi dočekao starost, da mu nekako treba vratiti njegov život, porodicu, smisao postojanja. Ta nebriga o Trifunoviću bila bi nekako bar legitimna od strane državnog i vojnog vrha, samo kada to ne bi bio onaj isti vrh koji „daje sve od sebe“ glede hapšenja Mladića! Jer to bi trebalo da je kratko i jasno, kao u onoj paroli: imaš kuću – vrati stan: Juriš Mladića – rehabilituj Trifunovića! Ne rehabilituješ Trifunovića – ne juri Mladića. Ali, svedoci smo da to nije ni kratko ni jasno već punih deset godina. Zašto? Milion dolara (u Mlađinim besplatnima akcijama) za dobar odgovor.

Srbija danas kao da funkcioniše na fonu kontinuiranog ponavljanja istog komičnog dijaloga iz filma Balkan ekspres: „Ti si muzičar? Nisam. A, nisi muzičar? Ma, ne, jesam…“, gde ulogu muzičara sada ima sam državni vrh koji uporno izmiče svakom određenju. Mi kao građani zato ne možemo znati elementarne odgovore tipa kakva su politička uverenja vladajuće koalicije, a posledično, šta su za nju generali Mladić i Trifunović. Ako im je Mladić – Mladić, tada Trifunović ne bi mogao da im ne bude Trifunović već deceniju, i obrnuto. A znate šta je ipak najluđe? Takav nepostojeći odnos vladajuće garniture prema skorašnjoj istoriji i njenim akterima, ne samo ove koalicije danas, već od 2000. do 2010, potvrđuje i racionalizuje političku filozofiju S. Miloševića prema kojoj Srbija uopšte i nije bila u ratu! Ludo, burazeru!

Možete biti Dr Džekil i mister Hajd i u jednom istom generalskom telu, i opet vam u Srbiji nema spasa. Proganjali bi vas, i u vašoj dvostrukoj prirodi, ali naizmenično: jedno vreme zato što ste Džekil, jedno vreme zato što ste Hajd, i jopet, obrni, okreni i jopet. Da zaključimo, svejedno je da li ste Mladić ili Trifunović i u Srbiji od 2000. do 2010. Država, koja nema jasno samoodređenje prema najskorijoj istoriji, i čiji veliki procenat građana ne zna šta da misli o tom vremenu, naravno da će vas u oba generalska slučaja držati što dalje od sebe. Jer, ne zna šta bi s vama izbliza. Tragično. U antičkom poimanju tragedije: pojedinca, naroda, države.