Reciklirana Država

U „budvamali“ Mira Karanović usred predstave „Aveti“ otišla je da rešava komunalne probleme. Vidno uznemirena bukom koju su pravili kamioni udaljeni samo 30 metara od scene, glumica je napustila pozornicu i otišla da se raspravlja sa vozačima kamiona za reciklažu đubreta ili nešto slično. Potom se vratila na scenu da nastavi predstavu u kojoj tumači glavnu ulogu. Ibzenov komad o laži koja uništava ljudske živote i uz neviđenu muku se razobličava, tako je, ipak, odigrana do kraja. Bilo bi dobro da tako bude i u realnom životu. Ali u tome i jeste zastrašujuća simbolika čina glumice koja je iz predstave sišla u SF-žanr – žena u svađi sa grdosijama bagera. Značaj ovog čina jeste u tome što razotkriva perverzni oblik ugrožavanja građana. Kad jednom odu ovi koji su vladali zastrašujući Srbiju, između ostalog i mobilizacijom komunalnih službi, čiji je krešendo bio u slučaju „fantomke-savamala-smrt noćnog čuvara, običnog čoveka, građanina“, da li su došli bolji poznaćemo po tome hoće li rasvetliti šta se u ovim strašnim godinama mraka, kakav Srbija nije poznavala do sada, zapravo događalo. Gde su tu mediji?

Trenutno smo usred trilera je li Vlada premijera (mandatara) Vučića izdvojila ogroman novac iz budžeta i njime finansirala medije koji su najveći kritičari Vlade? Ako to jeste učinila, da li je to pohvalno po Vladu, a pokudno po kritičare? Ne znamo!! Ili je to još jedan u nizu Vladinih nonsensa, a svaka čast kritičarima? Ne znamo!!! Ili je: „Ma, gde ih je finansirala, lažu tabloidi i njihovi ozbiljni i neozbiljni sagovornici. Ne znamo!!! Vreme, Danas, NIN, Novi magazin, NUNS, Vranjske, itd, nisu dobili ništa više od onog što im po zakonu o konkursu Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2016. i pripada. Ne znamo!!! Teško je ne složiti se sa jednostavnom ocenom Dragoljuba Petrovića, glavnog urednika Danasa, kada za Informer izjavi: „Dangraf redovno plaća porez, pa je valjda normalno i da učestvuje na konkursima“. Samo to nije odgovor ni na jedno od postavljenih pitanja, a svaki odgovor bi mogao biti od ključnog značaja, a vrlo jednostavan: Da ili ne. Jeste ili nije. Pročitajte ponovo pitanja, uverite se sami.

Ali, ispostaviće se da niko ne može da artikuliše šta nije normalno u postupku Vlade koja je „u ratu sa svojim kritičarima“, koji je optužuju za malignu cenzuru – što je ovih dana kulminiralo kroz još jedan nonsens, izložbu „Necenzurisane laži“ – njima istima, a niko to ne demantuje, sunula toliki novac. Zli, ili bolje obavešteni jezici, smatraju da je ova izložba napravljena upravo da bi mediji imali o čemu da šilje pero, i da kritikuju izložbu čiji je cilj potpuno nedohvatan, a da pitanje koga Vlada finansira ostave po strani. Ostalo je zabrinjavajuće nejasno šta se desilo s Ljiljanom Smajlović, koja kaže da je ona dala ostavku, ali je otkaz potpisao Vučić. Ali dok pišem ovaj tekst koji se nužno ne može dopasti nijednoj „strani u sukobu“, imam u glavi i preciznu konstataciju Olje Bećković koja je u sredu (Blic) napisala: „Da je iko ikada dobio STVARNU podršku, da li bi Ljilja ovih dana osećala manje obaveze da bira između mene i Vučića“. Svako od nas piše pod baukom tog izbora, ili, nekog izbora „ili-ili“. Ako nijedno „ili“ nije vaš izbor, bivate reciklirani, komunalno uznemiravani (potpuno novi sindrom koji će ostati posle ove vlasti).

Nije bilo vlasti, do ove, koja je sve osnovne građanske vrednosti i prava zgazila bagerom, cokulom, preskupom patikom lakoumnog političara, ili lakiranom cipelom nekog salonskog političkog moćnika dizajniranog po uzoru na likove iz filma „Kum“. Za to vreme Vučić umišlja da živimo u najboljem od svih svetova. Šta je Vučić onda, tek naivni Kandid (Volterov) ili Faust pomahnitao nakon sporazuma sa Mefistom? Gde, naglašavam, Mefisto nije nužno ni Brisel, ni stranci. Već neko iz opskurnog Vučićevog okruženja. Kolega Mire Karanović, nikad ozbiljniji, Branko Cvejić kaže: „Mira je uradila pravu stvar, ako hoćete, možda i jedinu moguću. To je odbrana čoveka od neverovatnih nasrtaja kojima je izložen“. Ima li hrabrosti, i budućeg političara za novo, bolje vreme koji bi imao petlju da odgovori na ključno pitanje: Ko tako strašno nasrće na čoveka u Srbiji, prepuštenog da se brani sam?