Sećam se slike ja, kad ono pade Boris Tadić, tada još gradsko dete, da me ništa od onolikih čudesa koja su usledila nije više začudilo od potrebe Olje Bećković, koja se 20 godina nije politički oglasila, da se preko „Nedeljnika“, izdanja tadašnjeg Presa, izričito odrekne Borisa Tadića i DS. Posle toga život je jedva ali nekako nastavio da teče dalje.


I sve tako do ove poslednje nedelje, kada je Vučić, to vantelesno političko čedo sazdano od vlastitih ambicija koje su se otrgle kontroli i političke pokvarenosti „očeva i majki nacije“ koji su ga zlorabili na hiljadu načina, pao kao pokošen, baš u jednom od najspektakularnijih „Utisaka nedelje“, gde je Olja Bećković zauzela novi stav spram Transformera i, što reče neko, smazala ga ko zmija žabu. Slučajnost? Ipak, kad dođe vreme, svi se tome nadamo, možda će zdravog i čitavog da ga povrati, ono, izriga, rigoleto, itd. Možda tako povraćen a čitav, posle, i premijer postane, ali sad je smazan – do daljnjeg.

Šta nam govori ova basna, odličan lakmus društvenih zbivanja jer se odvija na TV, gde sve vidimo bez uvijanja? Sve, kao i sve basne, ali naravoučenija u političkom životu nije dobro izlagati, inače loše prođeš. No, mogu valjda da zaključim ovoliko: U Srbiji ne pade sneg da pokrije breg, ali ni da zverčice pokažu tragove. Ovde sneg pade da se blato ne vidi, jer, dame i gospodo, predizborna kampanja je počela.

A ne tako davno deo srpske inteligencije smislio da je u Transformeru rešenje u borbi protiv „kriminalnog klana“ oličenog u DS, LDP i njihovim vođama. Bilo je mnogo entuzijasta na tu temu, ali najmarkantnija je bila i ostala Vesna Pešić. Ceo Vučićev mandat je prošao, a moja malenkost nije uspela da skonta u čemu je prednost Vučića kao takvog nad prethodnicima, što sam od petka do petka na ovim stranicama delila sa vama. I sad, šta? Pade najsavršenija od svih vlada, sa Transformerom na čelu, a da niko iz te vlade ne objasni zašto padoše kad pohvale pljuštahu sa svih strana. Toma, dva puta identifikovan kao predsednik Srbije, od Obame i Mugabea, raspisa čovek vanredne izbore, šta će, i odmah se sve okrenu ponovo naglavačke za vrapce i medijsko-političke mačke (i mačore).

I u samom startu ove kampanje, baš Vesna Pešić, koju je siroti mali her Flik tokom prošle kampanje toliko jako i iskreno zavoleo, pozva iz Danasa da se sada glasa za onaj „kriminalni klan“ (DS) ne bi li se zaustavila ova infantilna i opasna klika! Neću ponavljati koliko poštujem V. Pešić, ali nakon ovog (o)poziva više ne uspevam, a i ne pokušavam da ispratim šta je želela da kaže. Zašto sada navija da „kriminalni klan“ ruši Vučića, „jer, šta fali Vučiću?“.

Ne možeš dva puta ući u istu vodu, niti na istu fintu izraditi građane Srbije, rekao bi mirno neki budista, obraćajući se srpskom polit-analitičkom predizbornom karavanu. Ali ne zna budista da u Srbiji ne važe pravila koja važe hiljadama godina, i da u toj očajnoj državici od kriminalnih do ekspertskih klanova svi priznaju samo onu izreku: „More, nek psi laju, a karavani će da prolaze“. I tako, cirkuski analitičko-sintetički karavan, taj uslov bez koga stranke i lideri im ne mogu da zamisle izbornu kombinatoriku, krenuo već uveliko, jer samo mesec dana ostaje za opsenarstvo i izbori su već tu. Svako ko pita za logiku, moral ili elementarno poštovanje inteligencije biračkog tela nema šta tu da traži.

O političkim strankama, ko s kim pregovara i zašto, ne vredi mnogo filozofirati. Strašne stvari se dešavaju pred našim očima, i što reče jedan komentator negde na netu: „Hebem li ga ako ovde iko uopšte pređe cenzus“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari