Sa mirisom đurđevka

Narod je, ne zna se zašto, nervozan. I nestrpljiv, takođe, iz nepoznatih razloga. Drugih podataka o narodu nema. Izuzev vesti da su građanima Orahovca (Kosovo), kako je u sredu javljeno, hitno potrebni hrana i lekovi. Niko ne zna šta će tom narodu baš hrana i lekovi, ali tako su javili. To je sve što znamo o narodu. Srbi su nešto postali ćutljivi.(Šta reče, dobri sultanu?) Političari su daleko živopisniji, neprestano su u pokretu i ditirambnom razgovoru. O njima imamo obilje informacija. Šta nam one kazuju? Kazuju?! Dobro, zaboravite. Krenimo redom.

Tri stranke, dve glavne i jedna puno-moćna, pregovaraju o novoj vladi: DS, DSS i Mlađan Plus. One su se sve dogovorile, ali je negde izbio nesporazum, i sad ga rešavaju ekspertizom, pomoću dva fundamentalna principa, šestog i nultog. Možda će se pomoću ova dva principa vremenom otkriti poreklo sveta, ali teško i sastaviti ta nova vlada. Tako bar medijski izgleda. Ali, nije tako, prema rečima čelnika sve tri stranke. Tako Tadić (predsednik Srbije) tvrdi da bi se zakleo da je baš on predložio Božidara Đelića za predsednika Vlade. Kao argument ovoj tvrdnji, Tadić se poziva na normalnost i uobičajenost fer-pleja u sličnim politsit, koji (fer-plej) nalaže da se mandat poveri stranci koja je osvojila najviše glasova na izborima, a kako je to ovog puta SRS, normalno je da Tadić smatra da mu treba verovati kada tvrdi da bi se zakleo da je predložio čoveka iz svoje stranke koja je osvojila najviše glasova na izborima. I deo DS uveren je takođe da je takav dogovor: Ili ce B. Đelić biti premijer ili slede novi izbori. B. Đelić, nekako, ne zna ni sam šta da misli o svemu. Budući prilično racionalan čovek, on misli, uprkos drugačijim tumačenjima što razumnih ljudi što dušebrižnika, da ako Tadić tvrdi da ga je predložio i da tu nema pogađanja, onda je valjda on mandatar. Ali onda ga neki pitaju – a zašto vam predsednik nije poverio mandat. E, to je već metafizičko pitanje, a Đelić se više razume u ekonomiju. Onda, zaduženi da odgovaraju umesto predsednika vele da je to poveravanje mandata samo pitanje dana, i da nema odstupanja od Đelića. Iz DSS, pak, kažu, mandatar a potom i premijer će biti Koštunica. Zašto su oni tako sigurni u to, niko ne zna, ali oni, fakat, jesu sigurni, a uvođenjem šestog principa (vatra) podsetili su predsednika Srbije na dogovor od ranije, o podeli odgovornosti. Zlobnici to tumače kao podsećanje Tadića da je jednom već pristao na kohabitaciju i da sad ne vredi da se pravi da bi se zakleo da je predložio B. Đelića. Deo javnosti tu se, međutim, silno uznemirio, a kako B. Tadić sluša glas javnosti, jer veruje u demokratske principe, on je shvatio da DSS vrlo nezgodno navaljuje, i da ga uveravaju da ako hoće da bude predsednik Srbije, mora da se seti da nikada nije bilo reči o B. Đeliću. To je navelo B. Tadića da lupi šakom o sto i kaže da ništa ne može stajati između volje građana da neko bude predsednik, pa ni 6. princip (vatra) koji je za B. Tadića samo nulti princip (vazduh). A još je tu i Mlađan Plus Opunomoćenik, sa dnevnikovim dodatkom (nultim plus principom) prema kome ono što odgovara Jupiteru, bogme, ima da odgovara i volu! Pa neće moći da nam vi iz DS na politsceni uvodite politaparthejd, veli Mlađa (monolog po uzoru na Šojitja, lik iz popularne serije Bela lađa), i naglašava da ako nultim principom DS zahteva raskidanje koalicija na lokalu sa SRS i SPS, onda to ima da važi i za koalicije sa PSS (Karić). Dušan P. kaže na to da nema problema, sve će se dogovorimo. Nakon toga netragom su nestali svi principi, dočim su koalicije ostale. I važe i za Jupitera i za vola. Međutim, to nije kraj priče, već šta? Vraćanje na prapočetak. Uvodi se praprincip, majka svih principa, koji bi trebalo da bude princip specijalis, a koji omogućava da princip šest bude odbačen od DS, ali da B. Đelić ne bude premijer, a opet da ništa ne stoji između volje građana i predsednika Srbije, makar to bio i Đelić. Tim praprincipom svako, osim B. Đelića, mogao bi biti premijer, a da se time ne krši volja birača DS. Koštunica uglavnom gleda i krsti se. Pobožan čovek. On zna šta će biti na kraju, jer se kao legalista drži date reči pa smatra da su i drugi u obavezi da čine isto. Time je Koštunici zagarantovana pozicija prvog čoveka vlade u još jednom mandatu.