Nebojša Krstić Krle, savetnik i stvarno prijatelj Borisa Tadića, svoju kolumnu u Politici naslovio je: „Šta fali 12. decembru?“ Stvarno, ništa. Dvanaesti decembar je dan kao i svaki drugi, u kome se mogu raspisati predsednički, ili neki drugi izbori. A mogu se i ne raspisati.

U pomenutom tekstu ima i zaključaka s kojima bih se sporila, ali budući da to nije ni primarno, a ni tema teksta, a i tekst nije objavljen u Danasu, neću ovde arčiti hartiju. Samo sam htela da na umesno pitanje jednostavno odgovorim, jer nema mesta nepotrebnim komplikacijama. Ako Tominom 12. decembru ne fali ništa, ama ne može faliti ni Borisovom, jer je to isti 12. decembar, koji je ujedno isti onaj kada je i Čeda prihvatio raspisivanje predsedničkih izbora. I zaista, bilo bi izuzetno mučno ponovo đuskati na već viđenom „hulahopka-partiju“, održanom nedavno, prilikom noćnog izbora predsednika parlamenta i jutarnjeg opoziva i ostavke istog. Ponavljanje istog stvarno nervira birače, bilo da takav rašomon dijagnostikuju kao narcizam malih razlika, ili samo odmahnu rukom, kao strpljivi ali beznadežni vaspitači po „sivim domovima“ kad saznaju za nove delinkventske ispade svojih nepopravljivih štićenika. Budimo pametni iako smo Srbi, parafrazirala bih džingl u produkciji Verana Matića i stavila tačku. Sa stanovišta dobronamernog zainteresovanog građanina ovo što sam napisala stoji. Čak, javno, i političari bi mogli da se potpišu ispod svega rečenog. Ali, čini se da podzemni politički tokovi nikako ne bi mogli da dopuste da se ova mirotočiva jeres širi, pa očekujem da će se spin-doktori i spin-sestre žestoko naljutiti, i preko devet gora i devet mora zapušiti svaku pomiriteljsku bedastoću poput ove upućene i DS i DSS: Nismo možda razumeli kada ste morali da kohabitirate, mnogi vam to i dalje uzimaju za smrtni greh, ali sada je još nerazumnije sagrešenje da se svađate oko plus-minus deset dana! Zašto ovu rečenicu ne prihvataju danas u Srbiji oni koji bi na prvi pogled trebalo da je ne ispuštaju iz usta punih obećanja? Imam nekih ideja o tome.

Prođe i Sveti Nikola, a kao da je juče bio 29. novembar. Vreme, avaj, vreme! Koštunica je govorio pred Savetom bezbednosti. Po mom sudu, kao što napisah pre dva petka, baš ono što bi svaki državnik na svetu bio dužan da kaže u sličnoj prilici. Makar i potpuno svestan neuspeha, njegova je obaveza da iskaže neslaganje. Tako je bilo i tako je i danas u svakoj državi kada god se govori o nasilju i nasilnom prekrajanju granica. I šta je tu sporno? Šta fali 19. decembru i Koštuničinom govoru? Šta fali tom TV Dnevniku i reporteru što se uživo uključivao sa Koštunicom dok ga je voditeljica pomno pratila iz beogradskog studija? Je li to politika prema Kosovu koju često ponavlja, i verujem, tako i misli i Boris Tadić? Da li DS i DSS misle išta različito o Kosovu? Pa, u čemu je problem sa 12. decembrom? Ili sa 19? Nema problema. E, sad, drugi je problem, ako jeste potrebno da problema ima. Ako DS smatra da će biti profitabilnije ukoliko se sve do izbora bude odvijala disciplina „natezanje hulahopki“ protiv momčadi iz DSS, to je drugo, onda tu ne bih ništa dirala. Ipak, ako je i tako, ponovo podsećam da je ta vrsta diferencijacije, u kojoj bi po ko zna koji put građani trebalo da se opredeljuju, potpuno passe, i da ne može doneti ni dva procenta glasova, uz opasnost da se posle izbora osete ponovo prevarenim u slučaju novog pomirenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari