Sekiracija jedna

U ponedeljak se potvrdilo da je ono Tomino u vezi sa Vučićem istina. Ono o tajkunima ostalo je da visi u vazduhu. Radikali izjavili da o finansijskoj podršci navedenih tajkuna SRS-u ne znaju ništa, a Politika donela tekst: „Nikolić priznao, Mišković i Beko ćute“. Šteta što se odmah iz naslova ne vidi ono što je poenta u tekstu, a i činjenica s kojom demokratska Srbija živi, i „ič“ joj ne smeta. Naime, i ako ostane nepoznanica šta je tačno Toma „priznao“, nekako je sakato reći da samo Mišković i Beko ćute o tome. Javnosti do danas nisu dostupni podaci kako se finansiraju stranke u Srbiji i sve stranke uglavnom smatraju da je to normalno. U čemu je fora sa finansiranjem, teško je dokučiti. Zašto same stranke, a priori, svojim upornim odbijanjem da se o ovome lepo izjasne, čitavu stvar stavljaju u tzv. sivu zonu, u koju po prirodi stvari ne spada finansiranje stranaka? Jer zaboga, stranke nisu terorističke organizacije, pa da se skrivaju izvori i tokovi novca. Čemu onda tolika frka – ostaje nedokučivo.

U utorak i dalje kanonada reakcija i sekiracija jedna opšta, i stres, i depresija svekolike srpske političke sekcije oko „situacije“ u SRS. Negde na marginama ove tragedije koja nas je sve zadesila, neki mediji ugrabiše te izvestiše i o tome da već peti dan bebe u KBC Gračanica čekaju kiseonik koji je zaplenjen na kosovskoj „carini“, ili administrativnom prelazu za Kosovo, dok u bolnici kiseonika ima još samo za najhitnije slučajeve. Gračanički doktor Stojan Sekulić koji očajan danima pokušava da „oslobodi“ deset boca sa kiseonikom moli vlasti u Srbiji da pomognu u rešavanju ovog slučaja, koji ugrožava živote beba i bolesnih. Kod radikala sve strašnije i strašnije. Đilas poručuje da Beograd računa na Vučića i da se nada da će Vučić u nekom trenutku promeniti svoju odluku. Ispostavlja se, naime, da je Aleksandar Vučić mislio ozbiljno i da je ne samo dao ostavke na sve funkcije, već će bar za neko vreme ostati izvan politike. Ostali bivši kandidati za gradonačelnika nisu se oglašavali, čak ni Vučićevi istomišljenici tokom gradonačelničke kampanje tipa Žarka Obradovića, tako da je, i mada je reakcija bila nepotrebno patetična i starmala i pokroviteljska, Đilas bar ispao fer protivnik. Mada… Da nam nema Coraxa, pauci bi nebo premrežili!!

U utorak uveče lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak potvrđuje na Pinkovom Dnevniku informaciju o pretnjama koje su mu nepoznata lica uputila putem video-snimka objavljenog na internet sajtu „Yu-tjub“. Snimak, koji je LSV predala novosadskoj policiji počinje pozivom na ubistvo lidera te stranke. Snimak je u međuvremenu skinut sa sajta, pa se sad ne zna kako će tužilaštvo da reaguje. U međuvremenu, pola Srbije će nagađati da li su pretnje stvarne il’ to Čanak sebi diže cenu. A Čanak se na Pinkovom Dnevniku pravi da mu „nije ništa“. U protivnom bi u Srbiji ispao smešan. Ovo o pretnjama Čanku ne mogu da komentarišem, jer, ko već i sam nema nekih asocijacija iz bliske prošlosti na oglušavanje o pretnje kao i sprdanje sa istima sve do fatalnog finiša, asocirati ga i ne vredi. Ko se još seća, komentar mu ne treba.

U sredu herc-story sa radikalima preti da preraste u neverending-story. Oni se ne vole više dok liju jesenje kiše… Osamnaesti je septembar, već. Skupština nikako ne zaseda, jer se od kad nam je „vanredno stanje“ zbog sukoba u Radikalnoj, ne zna dnevni red. Kad nam se Vlada presabere, poslaće valjda neke predloge zakona, al’ kaže predsednica Slavica, ne ove nedelje, već „očekuje da do kraja sledeće nedelje parlament održi bar jednu sednicu“. Pa, vajdica je! U sredu veče, privremeno lepa vest, ali obaška mi drago zbog Vuka Jeremića! Komitet Generalne skupštine UN prihvatio da se u dnevni red zasedanja te skupštine uvrsti zahtev Srbije da se od Međunarodnog suda pravde traži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Al’ šta ćemo sad, jadna nam majka!? Da smo i ovde odbijeni, eto materijala za narednih deset dana kuknjave i novih svađa i raskola u strankama širom Srbije. Ovako, Srbija će sve dok se ne nađe na pomenutom javnom dnevnom redu, na svom “privatnom” dnevnom redu imati sukob koji je septembra 2008. pomerio granice mogućeg na političko-medijskoj sceni.

Znam da je dok ovo pišem i dalje u hedovima svih medija serija “Radikali”, 103. epizoda: ”Administrativni odbor i mandati”. Ipak, nekako čujem i vest da su bebe u Gračanici dobile kiseonik. Čestitke bebama što su izdržale. I najzaslužnijima za happy end, dr Tomici Milosavljeviću, i ostalima.