Sex, kamikaza & city

Ama, zanimljivo je na tom malom iskazu odrediti meru odgovorne politike srpskih vlasti prema Kosovu, ali i, uopšte, prema svim bitnim pitanjima. Ipak, Kosovo kao „kost kostiju“ srpske istorije, vere, zaveta, etc, posebno je zanimljivo iz ugla ove suicidne mladalačke pretnje. A mera i rok upotrebe za celu najskuplju reč, cirka 12 meseci.

Elem, kada čak i oci i stričevi nacije: Ćosić, Bećković, Siniša Kovačević i mnogi drugi, daju krajnje pomirljive izjave glede sudbine Kosova, ili ih uopšte ne daju – o čemu se obavestiti možete u Pressu od srede u tekstu ispod ogromnog naslova: „Ćosić: Vreme je za civilizovanu predaju Kosova“ – uz ispriku „Ne može sada da priča o tome“, ili „Nema šta da kaže“ – za trenutak zazvuči neverovatno nadahnuto, do neverovatnih Kurosava Akiro-harakiri-Hirošima-Fokujama srazmera, da mladi Jeremić usklikne: „Kosovo u UN samo preko mene mrtvog“!

Onako, baš zazvuči, zazveči, zaječi, i prija mnogim ušesima. Ej, nije šala život za Kosovo, u mikrofon, pred onolikim svetom. Alal mu vera, kaže baka, koja je iz cele priče razumela samo to da Jeremija nudi život za Kosovo, alal mu ćufte kaže kasapin Mita, koji se u političke prilike još od devedesetih razume baš do koske, alal mu plajvaz, nije džaba Harvardski đak, kaže učiteljica Lenka penzionerka i idealistkinja forever. Bravo, Vuče, kažu neke izbeglice s Kosova. I tako… Priča o milionima, kućnim pomoćnicama, jeremićevskoj viziji života u Njujorku skupljoj od zbira kirija, plus svih kolekcija cipela Keri Bredšo i njenih posestrima iz serije Sex i grad, idu u drugi plan pred tim verterovskim pokličem političkog junoše, kome stranačka uhlebljenja po vlastitom mu priznanju nude bezmalo sve stranke, ali on, obratite pažnju, neće niđe dok je Tadića na čelu DS. A posle, ke vidime.

Dobro, to je dnevna politika. Pogledajmo historijsku i političku težinu Jeremićevog kamikaznog iskaza. Dakle, on predsedava UN godinu dana (12 meseci). E, za tih 12 meseci dok Jeremić predsedava NEĆE Kosovo ući u UN sem preko Jeremića mrtvog. A posle, ke vidime. Dug je to, takoreći, milenijumski proces, ej, gde je 12 meseci. A sem toga, šta ako se obistini Majansko i druga proročanstva, te u decembru 2012. dođe do konačne apokalipse. Treba i to ukalkulisati. U tom slučaju, vidite, moglo bi se reći, Jeremićevom logikom, da Kosovo dok smo mi Zemljani živi neće ući u UN, jerbo ni UN, ni nas, ni Kosova neće biti.

Šalu na stranu, ali zaista, uz sav napor nalaženja razumevanja za ambicije mladog Jeremića, sami izmerite odgovornost njegove izjave. Dok on predsedava UN, Kosovo će ući samo preko njega mrtvog, pa onda nek košta šta košta taj boravak u Njuci, hebeš pare, ako ćemo 12 meseci da ometamo „civilizovanu predaju Kosova“, kako reče Ćosić i šta god to značilo. A šta će biti posle 12 meseci, kad Jeremija pukne lovu i ode, a Kosovo „civilizovano predamo“ – o tome neka brine neki daleki potomak (koji će se roditi posle 12 meseci jeremićijade), ili neki vanzemaljac, ako dođe do apokalipse. Ša tu ima sad, toliko unapred, naša spoljna politika, koja je i u novom političkom sastavu u Jeremiću videla udarnu pesnicu, da se bakće tim trivijalnostima.

Mislim, možda da proširimo tu civilizovanu predaju, i da se predamo, kolektivno, kolektivnom propadanju u koje su nas ugurali i ne puštaju. Dok oni, osvrnite se oko sebe, uživaju za sve pare. Ali svi. Računam na Srbiju bez Vojvodine.