Drma mi se, drma mi se šubara i cveće, ajd’ da vidim, ajd’ baš da vidim, ko sa nama neće! Četnička popevka, samo malo modifikovana, pravi je sažetak svih predizbornih poruka naših malih i velikih stranaka i lidera. Pogotovo kad još malo gucnu, pa se private mikrofona, starih estradnih drugarica, pa se razulare u umetničko-erotsko-estradnim performansima, na kojima bi im i sama Marina Abramović mogla pozavideti. Recimo onom u centru „Sava“, na koncertu Ane Bekute.
Dakle, šta reći, dame i gospodo, drugarice i drugovi. Najavljuju da bi Ceca nacionale mogla nastupiti na konvenciji stranke ministra policije Dačića, a uvertira tom događaju bio je performans, gde su, po tvrđenju očevidaca u prvom redu sedeli: Tadić, Mrkonjić, Đukić Dejanović, i – pazi sad – Oli Dulić, ministar na ekologiju! Ne znam da l je bio i Krkobabić stariji, propustila sam da registrujem. Da, bio je i Dačić, ali ne u prvom redu, jerbo je bio zvezda večeri, na bini, u okruženju Veki Zmiki (koju je prigrlio, a bivšem partijskom drugu Vučeli nalazi manu!) i Ane Bekute.
Pevali su čuvenu kompoziciju: „Kad dođu teški dani, kad odu svi jarani, kad zamirišu jorgova-a-a-niiiii“. Tadić i ekipa su aplaudirali iz prvog reda, a Dačiću su posebno emotivno, baš glede Tadića (pa je na tim mestima suznih očiju gledao u našeg predsednika) pali stihovi: „Kako ću ja bez tebe, a kaaako ćeš ti bez meeneee, kad dođu teški daniii“. U, jebote, od ovoga stvarno može da se rikne.
Bez zezanja. Ma, još je Mitke (junak Bore Stankovića, pre nego su Šerbedžija i Ceca protumačili odnos Mitke i Koštana na svoj umetnički način) rekao: Ne znate vi šta je sevdah, i toj težak, golem kara-sevdah“, gde je „kara“ turcizam i znači „crni sevdah“ (hudožestven, mračan), a, ne to što bi vi, inspirisani Basarinim rečnikom pomislili na prvu loptu.
Lepo je biti političar u Srbiji, zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. Krivo mi samo što u poslednje vreme, kad god primetim taj trend ranije karakterističan za Ibarsku magistralu i to u ranu zoru kad svane dan, neko mi obavezno pomene urbanu legendu o tome kako je, navodno, Spirica Šaper nekom ugostitelju kome nije išao posao negde rekao: „Poseljači!“, a onda TV urednici, političari i marketinški stručnjaci listom shvatili da tako treba da urade sa celom Srbijom. Ja lično mislim da je to čisto skidanje odgovornosti. Jer, poseljačenje Srbije počelo je kao politički eksperiment sa Pinkom još devedesetih, i danas, kada je vrag došao po svoje, u eksperimentu i završava. Ko je tu zamorče, a ko eksperimentator 2012, više niko ne zna.
A izbori, budite sigurni, neće dati odgovor na to pitanje. Ali, da je bahato, bahato je. I da je parada pijanstva i kiča obeležje odlazeće ili dolazeće političke garniture – jeste, fakat.
Sloba jeste stvorio život u ružičastim čarapama, ali bar nije nastupao u istim. Ponekad je, tek Mirku Marjanoviću, u posebnim prilikama, tražio da mu otpeva „Volga, Volga“, i to tiho, na uvce.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
