Šta je majmun za čoveka: podsmeh ili bolni stid, pitao se Niče. To pitanje nikada nije izgubilo na aktuelnosti, naprotiv. Šta je čovek za majmuna: njegova strašnija, bezdušnija polovina, ili opomena da evolucija ima skrivene zakone po kojima kada dostigne tačku ključanja, kreće u kontraproces, u antiproces, u antievoluciju, što je jedno od mogućih objašnjenja, a svakako moj komentar na fejsbuk ogranke: „Sendi, Srbi te vole“ ili „Bubreg, srce, pluća, živela Žuta kuća“.
A počelo je onomad, ovamo severozapadno od Menhetna, mnogo pre no što je Keri Bredšo postala selebriti i miropomazana u Svetu šopingholičarku masmedija, sa čuvenom rokenrol izvedbom „Ne volim te, Alija, zato što si balija, nosila ti Drina sto mudžahedina“. Pa onda: Srbe na vrbe, Bosance u lance, pa onda, „nož, žica, Srebrenica“, pa ovo, pa ono. Psi laju, vele, a karavani prolaze. Da li je baš tako? Karavani su sve manje „u tranzitu“, a psi od slame osvajaju stadione, trgove, ulice, Internet, medije… Ne zna čovek da li da se smeje ili plače kada čita sve to. Slučaj Sendi na fejsbuku, recimo.
Slikali nekog mladića s kokicama u jednoj, pivdžanom u drugoj ruci, na glavi mu kokarda, u glavi mu, pretpostavimo, mozak, iza glave TV, na TV snimak uragana Sendi kako pustoši delove Amerike. I sad tu je ispod priča o fejsbuk srpskoj momčadi koji se zovu: „Sendi, Srbi te vole“. U Kuriru vidim skandalozan, ali spram ovog opisanog, utešan naslov: Sendi podelio Srbe: Jedni Srbi se mole za spas postradalog naroda u SAD, a jedni drugi Srbi pišu ovako: „Sendi mi te volimo“, „Kad bi mogla čuda da se dese pa da Sendi sav Njujork odnese“, „Sendi, ne daj se, Sendi, izdrži“.
Ovi huligani ili šta su, na stadionu u N. Pazaru, kliču Žutoj kući u kojoj su Srbima vadili organe. Neki lik pre par dana pali Kuran, kaže da je to umetnički performans, što je moguće jer živimo u eri beskonačne rastegljivosti žanrova.
Ne znam. Sitno brojimo do „apokalipse po Majama“, i pitam se, hoće li se formirati neka grupa na tim globalnim mrežama, balkanski ogranak, koji će udruženo navijati sada protiv celog čovečanstva. Molim lepo, nekog pomaka mora biti u 21. veku, ne može se mrzeti parcijalno, a i vreme je za ujedinjenost u antievolucionim pregnućima. Kako bi takva, zamislimo momčad klicala: Sveta Smače, udri jače, naš najdraži manijače, sve uništi za čas tili uz tebe su pedofili i ostali zombifili.
Nedavno pročitah da je kultura skup priča koje pričamo sebi o sebi samima. Zamislite da je ta definicija istinita, pa pročitajte ovo gore ponovo. Prvi američki oblakoder zove se Woolworth Building, pokušao je jedan dobri gospodin da urazumi svog maloletnog izgrednika, a ovaj pita – a koje godine je izgrađen? Otac: 1913. mislim. E moj ćale, znaš li ti koliko vekova pre toga smo mi jeli zlatnim kašikama? Otac: Pa, što jest, jest.
Udri smače, osvetli nam puta…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
