Spasavanje redova Raje

Istina, neće mediji biti ni bolji ni gori kad se usvoji ovaj nadeždno-ldpovski popravljeni zakon, kojim će, veruje se, i Mlađa-dinki biti sit, a i spasavanje redova Raje Rajana Rodića na broju. Ali, zanimljivo je kako se jedan kalambur, isprva hotimice prikazivan kao palanački obračun Raje i Baje Patka tik pred vratima trezora, koji je postao afera leta 2009. pred glasanje 31. avgusta, pokazao kao nešto što nadilazi ovu dvojicu, i postaje važan deo celovite simulacijske, legalističke u pokušaju, političke uravnilovke. Ovaj događaj neodoljivo podseća, medijski, na atmosferu „javne rasprave“ koja je prethodila grand-show pomirenju DS i SPS, izjednačavanja u bolovima zbog „isti su nam gubici ama i nade dublje od straha“. I tada su medijske uloge naizgled bile nelogično raspodeljene. Glavni glumci, „karakterni“ sve sami domicilni oskarovci, listom su podržali koaliciju, bolove u kolenu, i pomirenje, i pisali ode optimizma i protestna pisma protiv defetizma malog broja novinara i tzv. javnih ličnosti, koji se usudio da u slobodnim medijima demokratske Srbije iznese nešto skeptičnije stavove. No, tu nije kraj. Tek što su, nakon te učene medijsko-strateške prologomene za svaku buduću ujdurmu, koalicija, pomirenje i brak sklopljeni, a Ivica se, bez zezanja, potrudio stvarno da opravda poverenje koje mu je stizalo sa najmanje očekivanih strana, sve se okrenulo naglavačke. Isti medijski stratezi i politički konstruktivisti, odjednom su se okrenuli protiv vlastitog čeda, a ljuljanje istog, kad se već rodilo, prepustili, uz mnogo zluradosti DS-u bacajući svu odgovornost na ovu stranku izgubljenog identiteta. Tako DS preko noći postaje gora od SPS, a Tadić gori od Miloševića. Naravno, dalo bi se što-šta reći u prilog relativne istinitosti ove tvrdnje, ali isto toliko i protiv. Kako god DS je sama kriva skupa s Tadićem zbog svega što joj se dešava, ali da je licemerno široko blagosloviti venčanje s SPS, a potom izigravati opoziciono čistunstvo, licemerno je. Elem, cela priča se do detalja ponavlja sa famoznim „Mlađinim i ničijim“ predlogom zakona o informisanju. Ista meta, isto rastojanje, na istom kastingu, ista podela.

Ne, LDP nije ništa posebno zgrešio, i mada bi neko čitajući ovaj tekst mogao pomisliti da je njegova poenta baš ukazivanje na takvu mogućnost. Ne. Ali, isto tako onda nije zgrešio niti imao protivprirodne bludne primisli ni Mlađa ni DS, kada su predlog zakona najavljivali. Oni su svi skupa združeni u ljubavi prema medijima izdvojili maksimum sredstava za rekonstruktivnu hirurgiju nepopularne verzije zakona – nakon čega će novinar, a ne pas, biti političarev najbolji prijatelj – s namerom da medije učine još nezavisnijim i boljim. Bukvalno kao kad naš Pahomije vladičanski odluči voljom većine da bude organizator trodnevnog pozorišnog festivala za decu s posebnim potrebama. Izgleda da zakeraju samo najgori među nama, plus onaj zvocajući citat s početka o đavolu, njegovim potrebama i citiranju Biblije.

Mediji s posebnim potrebama čekaju svoj 31. avgust, koji će biti proglašen, možda već na istoj sednici Danom medijskih sloboda. Nezvnično saznajemo da „medijska strategija revizioniranog zakona“ predviđa ustanovljenje nagrade za najveće novinarske domete sa nazivom „Tridesetprvoavgustovska nagrada“. Dodeljivaće je, ovog puta otvoreno, političari.

Dakle, meni je sve to isto kao sa bračnom zajednicom Ivice i Marice. Dok sam smatrala da ima smisla ukazivati na incestuoznu prirodu te veze, ukazivala sam. Makar i kao glas u pustinji. Posle sam i sama navikla da vicepremijer bude avangardniji od cele vlade, pa mi stvarno bilo svejedno. Sad, ovde s medijima, osim ove analogije s Vladinom koalicijom, ne vidim nikakve zakonitosti, niti logike, naprotiv, ovde se očito insistira na absurdu. Biće da ćemo na kraju onako svi biti u kur-iru. I svi će od toga videti neku asnu. Izuzev čitalaca. Vajdica je ako ozbiljna štampa prestane da žuti, a tabloidi se okreče u nebesko plavetnilo. Da se ne zaboravi ko se za šta zalagao da rezimiramo: Deo LDP je protiv, UNS i Smajlović su protiv, Suša Gordana VIN – protiv, Tijanić uz ogradu od spasavanja redova Raje – protiv, poverenik Šabić – protiv, mnogi medijski eksperti – protiv, opozicija, valjda, protiv. Dok su sa moje desne strane „za-ove“ : DS s Tadićem koji se ne izjašnjava, G17 s Mlađom koji se prerano izjasnio, LDP s Čedom u big fer pleju s NUNS, mnogi novinari i sledbenici monetarnog udara kao i liberalizacije prometa roba i usluga, i uopšte slobodnog tržišta.

Šengeni beli opet će cvasti, na Voždovcu, i tu i tamo.