Srbija 2015. u svemiru

Uvek je neko bio i biće najbogatiji kontroverzni tajkun, i uvek je neko bio i biće najpokvareniji političar. Nije ovo nikakvo novo vreme u tom pogledu. Samo smena, rotacija, bez smisla, ovog puta i bez obzira na ijedan obzir, imajući u vidu Transformera, i novu ideologiju mu: „Sa mnom Srbija u svemiru 2015.“

U Srbiji se vode polemike, pišu drame, padaju prijateljstva rađaju se neprijateljstva, sve zbog Gavrila Principa. Čoveka o kome se ćuti decenijama, i koji je sada postao hiperaktuelan, kao reklama za pivdžanu u vreme fudbalskih prvenstava, jer se u svetu obeležava godišnjica Prvog svetskog rata. Zanimljivo je Gavrilovo prezime, koje je u žestokom opozitu sa većinom, koja ovih dana „sve zna o njemu i nama“. Jednima je on ništa naročito, ali, poput B. Srbljanović, koja je napisala dramu (nisam čitala, premijerno je izvedena u Beču), smatraju da je „u borbi za slobodu sve dopušteno, pa i atentat“. To je izjavila B. S.

Moguće da je to sasvim OK definicija, samo bi spisateljica, a i deo javnosti koji misli slično, trebalo da definišu šta je sloboda, sloboda od čega, sloboda za šta, šta je u tom smislu Srbija danas, slobodna ili okupirana, da li je atentat zaista dopušten i protiv koje vrste okupatora. Ili je Biljana mislila, romantičarski ponesena otkrićem vlastite sličnosti (njena izjava) sa idejama „Mlade Bosne“ na neki drugi vek, neki drugačiji Balkan, drugačiju Evropu. Volela bih da to što pre saznamo i vidimo, jer drama je, ipak, više i trajnije od novinskih prepucavanja. A s obzirom da je stvar politička, odgovor na sva ta pitanja više je nego potreban.

Tako je Vuk Drašković ponovo bio originalan u Politici postavivši pitanje koliko nas (Srbiju) košta Princip, i to u istom mesecu u kome Drašković i Transformer Vučić razmenjuju komplimente i kada Vuk samo što nije izrekao da nas Vučić nije nikada koštao ništa. Ovako nevin i pošten, sve suprotno od Cvijanovog nastojanja da ga satanizuje u tiranina i izda kao što je svojevremeno Tadića, Vučić je danas neupitan i za domaće vladine i nevladine službenike i za Evropu. Dočim će o Principu takođe i jedni i drugi i treći imati usaglašen stav, u smislu – koliko je to koštalo? Polemici se putem Draškovićeve ideje priključio, takođe, bivši LDP-ovac (poput B. Srbljanović) i preokretovac (poput Draškovića) Nenad Prokić. Da priča nije tužna, bila bi smešna. Vučić je cool. Vučić je Evropa. Vučić Šešeljev pastorak, ako već Toma tvrdi da je njegov (Tomin) sin. Njemu je sve zaboravljeno, još neko vreme. A o Principu će ispirati usta i revidirati istorijska fakta toliko godina kasnije, svi oni koji o današnjem poretku u Srbiji ne žele da zucnu, osim da se što dublje uvuku i Vučiću i mentorima njegovim, tamo gde sunce nikad ne sija.

Mišković je pio kafu s tim Cvijanom. Ispričao mu, verujem, svoju tužnu priču kako su ga i kidnapovali i reketirali i kako je posle bio najbolji ortak i finansijer svih stranaka, a još više lidera i kako su onda rešili da ga hapse. Mišković je miš po prezimenu, ali čisto sumnjam da će tek tako dopustiti da ga proguta mačak na baterije (Vučić). Što ne znači da neki pravi, opasni mačak ne bi mogao. Ali i kad iščupaš Miškovića, na tom mestu narašće nova dva tajkuna. Tajkuni su kao korov. Što više čupaš jednog to se više bogati drugi, i niče zalivan rukom aktuelnih politika. Tako je bilo i biće. A te priče da je Vučić tiranin kao Putin, služe Vučiću kao reklama. Pošto ne može da začepi usta svima koji ga smatraju smešnim, ali ipak tiraninom u pokušaju, daj da bar liči na Putina, u godini Gavrila Principa.

Ko od vas danas ima jasan odgovor na pitanje da li je Princip bio zločinac ili borac za slobodu u svetlu pitanja, da li je Vučić bio patriota dok je obožavao Mladića, ili je patriota danas, kada je Srebrnicu konačno video kao mesto najstrašnijeg zločina u poslednjoj deceniji 20. veka? Ali, koga je briga?