Srce i Duša – Obama & Putin

Oba pitanja s početka teksta izgovorio je neko. U trenutku dok se ruše civilni avioni, dok sukobi: Ukrajina, Palestina, Libija, etc.,etc., ne prestaju, rezultirajući hiljadama mrtvih civila, dece, velike sile kao da se ludo zabavljaju. Ceo svet ima neko mišljenje o tome. Različito, ali mišljenje. Ceo svet, izuzev državnog vrha Srbije. To amatersko palanačko pozorište sa svojom kitnjastom kič politikom, sa svojim neverovatno naivnim podguznim „učešćem“ u svetskim dešavanjima. Na čelu parade Vučić, no pre svega Gangula, ko god to bio.

Dakle mediji donose vest da je norveški lekar u Gazi posle dana u kojem je razneta tela malih Palestinaca lečio, krpio, zašivao, grlio, kukao, plakao, napisao opširno pismo američkom predsedniku, s pitanjem: „Gospodine Obama, imate li vi SRCE?“ I dok čekamo odgovor na to pitanje, u vidu nekakvog pododgovora čitamo o tome kako je poznata novinarka Kristijen Amanpur navodno zbunila izraelsku ministarku pravosuđa, ako sam dobro razumela, pitanjem: Zašto izraelska vojska bombarduje bolnice u Gazi? Naravno, ministarka je odgovorila da Izrael ne želi da kažnjava palestinski narod zbog Hamasa, ali, neustrašiva Kristijen, ponovila je, da ne veruješ, pitanje, ovog puta sa dodatkom koji ministrici u prvom navratu nije pao na um, a zvučalo bi kao poznati, iz nekih drugih ratova odgovor: „Da li su bolnice meta napada i da li mislite da Hamas tamo krije oružje?“ Pre ovoga, mediji su prenosili jezive informacije kako Hamas „koristi bolnice i dečija obdaništa za skladišta oružja“. U tom kontekstu, ovaj razgovor je utoliko zanimljiviji, jer tvrdi se da je američka novinarka „zbunila“ izraelsku ministarku, koja se nije snašla u kandžama prvorazrednog marketinga. Takav marketing danas donosi i nobelove nagrade za mir, i nagrađuje sve čega bi se čovečanstvo u doba razuma stidelo.

Stav Srbije prema dešavanjima u pojasu Gaze nikada, da se ne lažemo, nije bio jasan. Pre desetak godina, praveći za RFE prilog o tim dešavanjima, desilo se da sam zabeležila potpuno oprečne stavove domaćih NVO. Sećam se, recimo, da je Aida Ćorović (tada predsednica NVO iz N. Pazara) u tom prilogu plakala. Sećam se i drugog humaniste, koji se u svom odgovoru stavio bez ostatka na suprotnu stranu. O zvaničnoj politici da ne govorimo.

Drugi slučaj je spiritualniji i mističniji. Na ovu skepsu glede Obaminog srca, ili tek onako, tek, procurila je odjednom vest da je Džozef Bajden, američki potpredsednik, prilikom susreta s Putinom, gledajući ga izbliza u oči „vidovnjački“ zaključio: „Gospodine premijeru, gledam vas u oči i ne verujem da imate dušu“. Na šta mu je Putin, kako piše „Njujorker“ prenoseći Bajdenove reči odgovorio: „Onda se nas dvojica razumemo“. Do đavola, ako iko sem pomenutog rogonje razume ovaj dijalog, dvojice koji se razumeju ukoliko nemaju dušu! No, na stranu sad to, ne ulazimo u sadržaj drame. Pogledajte formu. Svuda ratovi malih, naoružavanja, huškanja, krv, mrtvi, deca. Svet se zaista, onaj moćni, razume samo ako nema dušu. Ali, vratimo se maloj „pravoslavnoj oazi“ Srbijici, u kojoj su, gle čuda, preostali izgleda samo nitkovi, ljigavci i ubice u životu, pa su ili na vlasti ili okolo prave štetu.

Američki mister Kirbi ludo se zabavlja sa Dezmondom oko pitanja mora li se Srbija opredeliti „kao sav normalan svet“ u korist Ukrajine, zavesti sankcije Rusiji i konačno drugi put reći odlučno: „Njet“. Mister Kirbi, kome puca prsluk šta misli o ma čemu Dezmond na srpskom kormilu, kome je ničim zasluženo ministar policije ukrao nadimak. A Dezmond, navučen, a u procepu, teran Gangulinim mrkim pogledom, uzme da uverava mister Kirbija da se nisu dobro razumeli. Niko neće postavljati ultimatume Srbiji, a stav o Ukrajini je jasan ko dan. A koji je to stav, ja ga i dalje ne razumem. Koji je to jasan stav o ma čemu, kada je reč o ključnim dešavanjima u svetu? Mi nismo nikakav faktor, ali, ne ukazuje li nemanje stava ni o čemu na to da je cela priča tesno skrojenog sluge Dezmonda mekog srca o EU, samo perfidna farsa veka, o kojoj se pričaju „tvrdi vicevi“, tek, dok svi ne poumiremo u neznanju?