Tanjug & Unesko

A šta je mogao, siroma' čovek? Potpisivanje raznih dokumenata sa kojima se „u duši“ ne slaže postala je, takoreći, Vučićeva sudbina. Kao Brisel, kao Tanjug, kao ovo, kao ono… Pa, kako to, sudbina? Tja, Sokrat je rekao „karakter je čoveku sudbina“.

Ali ne znači da je Sokrat u pravu. Ko je on, uostalom, niti ga ima na društvenim mrežama, niti u rijalitijima. Možda i nije postojao. Možda je deo grčke mitologije. Kao što Kosovo biva sve nevidljivije, jer je, tvrde upućeni, produkt srpske mitologije. E, sad, istina, Sokrat je živeo nekoliko vekova pre nove ere, dočim se Kosovska bitka i odigrala 1389. godine, u eri novoj. Ali mit ne bira istorijski trenutak. Možda će i Vučićeva vladavina za 100 godina biti proglašena za mit. Zavisi ko bude na vlasti, i da li će imati potrebe za spinovanjem.

Vratimo se slučaju Tasovac – Tanjug – leđa – Vučić. Nedavno sam Tasovca gledala u „Kažiprstu“. Novinarka Suzana Trninić uporno je ponavljala pitanje: „Šta ste vi učinili da Kosovo ne bi dobilo prijem u Unesko?“ Kontroverzni filharmoničar našao se u nebranom grožđu, pa je nekako nevešto ponavljao „sve što je bilo u mojoj moći“. Suzana je pristojna osoba. Ali, da je takav dijalog vođen na sednici Vlade, a da je stvar sa prijemom K. u Unesko, gotova, sigurna sam da bi Vučić pitao do kraja, i to: „A ti, Tasovac, nisam primetio da si se borio da Kosovo ne uđe u Unesko.“ Nego sve preko Vučićevih leđa.

Dačić traži odlaganje debate o prijemu. Patrijarh Irinej poziva pravoslavni svet da ne dopusti taj prijem. Šta ako Tasovac stisne petlju pa javno i on priupita Vučića: „Nisam primetio da si podržao Dačić-Irinejsku borbu nepresušnu protiv prijema Kosova u Unesko“? Znam, Vučić bi mu rekao da „bezočno laže“, ili nešto slično i Tasovac bi zasviravši kratko, brzo, za „pojas zađenuo sviralu“. Ali, šta, ako bi tada, sakrivena iza zavese odjednom izašla kancelarka Merkelova, pogledala Vučića u oči i ozbiljno ga upitala: „Čekaj, Aleksader-plac, jesi li ti muzičar ili nisi?“

„Nisam. Ovaj, jesam, ne znam“, odgovorio bi Vučić, identično kao Bora Todorović na isto pitanje nemačkog oficira u filmu „Balkan ekspres“. A onda bi ingeniozno, vučićevski našao pravi odgovor, pokazavši na Tasovca, kontroverznog filharmoničara: „On jeste muzičar. Štaviše, direktor Filharmonije, on je šef svih muzičara. On je za sve kriv, dosta je bilo po mojim leđima.“

Merkelova ne bi ništa razumela. Ali, razume li iko od nas o čemu se radi. Jesu li Aca i Tasa isti tim? Ako nisu, ko se od njih za šta zalaže? Možda Tasovac i odgovori kad ga smene. Vučić, međutim, neće ni tad. Jer, taj kad se zainati… Osim ako se odnekud ne pojavi Šešelj. Na njegova pitanja, videli smo, mora da odgovara.