Tomino novo pošćenje

Ispred njega divit i 'artija. Teške su ga ophrvale misli, knjigu piše Nikoliću Tomo, knjigu piše, platformom je zove, da o čemu, o Kosovu ravnom, kojeno će poželjeti Srba, al Srbina niđe biti neće, takvi su nam umni voždi naši, ali za sve oni druge krive. Vanzemaljce i ostale strance, samo svoje grehe ne zbrajaju.

Ali koga za to boli kufer, dok je nama čiča Draže živog, živog zdravog rehabilitovanog, sudski proces dok je okončao, pa sad kapu svi da na-krivimo, rešili smo sve naše probleme, ostade nam još Lepava Lukić, što se grešna kod Marića dela, od nje većeg problema nemamo. Man' se Tomo šege i platforme, sramota je takvome junaku, džilitnut se ne pogodit cilja. Pitaj Stašu, uzdanicu našu, isto će ti i ona svjetovat'.

Elem, Toma napisao platformu o Kosovu. Čuj? Prethodnih godina pisao je i Rezoluciju o Kosovu. Neko, sad i ne znam ko, pisao je i Deklaraciju o Kosovu. Mnogo leta pre svega toga napisan je Ep o Kosovu, poeziju koja se delila na predkosovski, kosovski i pokosovski ciklus. Krvav ep, prema kome su i kosovski božuri, cvetovi, odista retke lepote, crveni od krvi kosovskih vitezova.

Ova novovekovna novokomponovana rezo-dekla-platformistička epopeja o Kosovu takođe je nekako krvava, samo ne zna se od čega sad ta krv. Jer tolike laži kojima su poslednjih par generacija vladajućih političara obmanjivali narod o Kosovu, da bi sad predsednik opet objavljivao platformu – a ne zaboravite, potpisan je Briselski sporazum, svi znamo, i kaže građanska elita da je zato i dovela Vučića na vlast – mogu izazvati eventualno neko krvarenje iz nosa, ili, ako im Marić Happy – pozajmi, neku skaradnost iz rijalitija „Parovi“.

Recimo žrtvovanje petla, javno razdevičavanje ili menstrualno ritualnu krv neke od lujki koje se pred milionskim auditorijumom ne libe ni takve vrste fašistoidne pornografije koja se zove skrnavljenje ubijenih i silovanih devojčica. Otišli smo do đavola, a koga smo sve birali da nas vodi u svetlu budućnost tamo nam je i mesto. Jedino tako ja i razumem narečenog Marića koji se urednički poigrava ostacima ljudskosti jednog uništenog naroda. Ali, prijateljski mu savetujem: Razmisli Mariću, rejting je rejting, zlo i teror loši saveznici. Ne treba ti to.

U svetlu svih dešavanja glede Kosova, svih izdaja, barikada, platformi, rezolucija, nisu važne teritorije nego ljudi, nisu važni ljudi nego teritorije, pa Veber, pa muke po ledi Eštonovoj, pa Vučićevo ležanje na podu po belom svetu, pa drž, pa ne daj, pa nije priznanje Kosova uslov za ulazak u EU, pa jeste uslov, ja, izvinjavam se, ali ne vidim nikakvu razliku između ta dva rijalitija „Parovi“ i „Sve političke laži o Kosovu“.

I, šta? Onda nam poture Zoranu Mihajlović da napravi kao problem što Toma Vučiću nije pokazao platformu, pa ćemo sad nedeljama da se bavimo time. Kakva bre platforma posle Brisela? Kakav akvarijum, što reče onaj nesretni čovek, ako skuvate ribice? Nema više deklaracije o akvarijumu. Prestanite da se šegačite s sirotinjom rajom, koja nije rada kavzi. Dok ne doćerate cara do duvara. A doćerali ste.